Međunarodni dan borbe protiv dečjeg rada

Dečji rad u Srbiji 

Dečji rad u Srbiji postaje sve masovniji, pa tako na hiljade mališana nadniči umesto da ide u školu. Zarađuje oko 40.000 dečaka i devojčica ispod 15 godina.

Svoju prvu dnevnicu u Srbiji zaradi više od 40.000 dečaka i devojčica i pre nego što dobiju diplomu osnovne škole!

I mada se uz dečji rad najčešće vezuju slike iz Azije ili Afrike, Srbija je na sopstvenom primeru pokazala da od ove pojave ni Evropa nije imuna. Bilo da rade u polju, idu u nadnice, prodaju voće i povrće kraj puta ili na pijaci… Angažovanje na poslu razlog je što ovi “radnici” često izostaju sa časova, a nije mali ni broj onih koji potpuno odustaju od školovanja kako bi zarađivali za hleb.

Poslednje istraživanje koje je uradio Unicef u Srbiji pokazalo je da oko četiri odsto dece ispod 15 godina radi izvan sopstvenog domaćinstva. Koliki je tek broj dece koji pomažu roditeljima na njivi, čuvanju stoke ili u kućnim poslovima niko se ni ne usuđuje da pobroji.

Šta je dečiji rad?

A šta je, zapravo, dečji rad, i da li je on zakonit, odgovaraju u Ministrastvu rada i socijalne politike.

Dok Porodični zakon dozvoljava da petnaestogodišnjak zarađuje platu i potpuno odgovara za svoj novac, Zakon o radu traži saglasnost roditelja za bilo kakvo poslovno angažovanje dece mlađe od ovog uzrasta.

Koliko je dečji rad prisutan kod nas govore i ostali podaci do kojih je došla beogradska kancelarija Unicef.

Prema njima, čak 22 odsto dečaka i devojčica između 15 i 18 godine rade za novac. U siromašnim porodicama zaposlen je svaki treći maloletnik, a u romskim domaćinstvima na prste se mogu prebrojati maloletni “neradnici”. Da posao sve više traže momci i devojke u ovom uzrastvu potvrđuje i zvanična statistika.

U evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje krajem oktobra je na posao čekalo 23.294 onih koji imaju između 15 i 19 godina. Od ovog broja 10.531 su devojke.

Ipak, ni u jednom srpskom sindikatu nema maloletnih članova. Ko će se, dakle, baviti njihovom zaštitom na radu, takođe ostaje nejasno.

U Ministarstvu rada i socijalne politike su se detaljnije bavili ovom problematikom. Tako su rezultati istraživanja “Dečji rad u Srbiji” pokazali da su romska deca, mališani iz ruralnih i siromašnih sredina i hraniteljskih porodica izložena najvećem riziku od zloupotrebe.

Šta raditi u situaciji siromaštva?

Ono što najviše zabrinjava je činjenica da svaka jedanaesta odrasla osoba, odnosno svako deseto dete smatra prihvatljivim da u situaciji siromaštva porodice uključe i decu u neki posao bez obzira na to da li će to ugroziti njihovo školovanje.

U hraniteljskim porodicama, prema istraživanju Ministarstva rada i socijalne politike, najveći broj dece je uključen u poslove unutar domaćinstva, od jednog do tri sata dnevno.

Kućni poslovi

Kada dete pomaže roditeljima u obavljanju kućnih poslova, učestvuje u porodičnom biznisu ili zarađuje u slobodno vreme za džeparac, a da su pri tom ti poslovi primereni njegovom uzrastu, tada ne možemo govoriti o iskorišćavanju.

Kako je kod drugih?

Dete može da zasnuje radni odnos već od 14, 15. ili 16. godine, smatra se u većini država. Međutim, propisuju se posebna ograničenja u radu, odnosno zabrane za rad sa opasnim hemikalijama ili noćni rad. Slične odredbe sadrži i naš Zakon o radu.