Međunarodni dan fizičke aktivnosti

Međunarodni dan fizičke aktivnosti obeležava se u subotu, 10. maja. Aktivnosti, kao što su hodanje, vožnja bicikla, ples, imaju značajne prednosti za zdravlje. One smanjuju rizik od kardiovaskularnih bolesti, dijabetesa i nekih vrsta raka, pomažu u kontroli telesne mase, a doprinose i dobrom mentalnom stanju.

Aktivnosti u svakom životnom dobu su značajne, ali je fizička aktivnost posebno važna za zdrav razvoj dece i mladih i može da napravi značajnu razliku u zdravstvenom stanju starijih osoba.

Sa druge strane, fizička neaktivnost je jedan od vodećih faktora rizika za zdravlje i procenjuje se da se milion smrtnih slučajeva godišnje u Evropskom regionu dogodi zbog fizičke neaktivnosti.

Fizička neaktivnost uz nepravilnu ishranu predstavlja važan faktor rizika za nastanak hroničnih nezaraznih bolesti, a kod školske dece može da utiče i na nepravilan razvoj tela i nastanak deformiteta.

U svetu je približno 31% osoba starijih od 15 godina nedovoljno fizički aktivno.

Svetska zdravstvena organizacija (SZO) je u cilju podizanja svesti celokupne svetske javnosti o značaju i važnosti redovne fizičke aktivnosti u očuvanju i unapređenju dobrog zdravlja i blagostanja dana 10. maja 2002. godine pokrenula globalnu inicijativu za obeležavanje međunarodnog dana fizičke aktivnosti. Taj dan je poznat pod sloganom „Kretanjem do zdravlja“, a odnosi se na umerenu fizičku aktivnost bez obzira na sadržaje, mesto i vreme izvođenja. Ciljna grupa je celokupna populacija uvažavajući sve različitosti u smislu uzrasta, pola, verske, rasne, socijalne, ekonomske i etičke pripadnosti.
Fizička neaktivnost uz nepravilnu ishranu predstavlja važan faktor rizika za nastanak hroničnih nezaraznih bolesti, a kod školske dece može da utiče i na nepravilan razvoj tela i nastanak deformiteta.U svetu je približno 31% osoba starijih od 15. godina nedovoljno fizički aktivno.

Prema podacima iz istraživanja zdravlja stanovništva Srbije u 2006. godini više od dve trećine odraslog stanovništva u Srbiji je fizički neaktivno (67,7%). Procenat odraslih stanovnika koji je vežbao više od tri puta nedeljno iznosio je 25,5%, što je značajno povećanje u odnosu na 2000. godinu kada je taj procenat bio 13,7%. U 2006. godini 31,1% zaposlenih u Srbiji se bavilo sedenternim tipom posla, za razliku od 2000. godine kada je taj procenat iznosio 25,2%.

Prema rezultatima analitičke studije zdravlja stanovnika Srbije Instituta za javno zdravlje Srbije “Dr Milan Jovanović Batut”, kod učenika osnovnih škola prisutan je trend smanjenja broja dece sa deformacijom stopala sa 16,8% u 1997. na 13,9% u 2007. godini, ali i da je zabeležen porast broja dece sa deformitetima kičmenog stuba sa 8,8% u 1997. na 10,2% u 2007. godini. Isti trend se pojavuje i kod učenika srednjih škola gde je prisutno smanjenje broja dece sa deformacijom stopala sa 10,0% u 1997. na 8,4% u 2007. godini, a porast broja dece sa deformitetima kičmenog stuba sa 12,4% u 1997. na 17,5% u 2007. godini.

Cilj je da se osmisle brojne akcije koje će promovisati kretanje kao važan put do dobrog zdravlja.