Mucanje je poremećaj ritma i tempa govora.
Ispoljava se na različite načine: ponavljanjem ili produžavanjem glasova, slogova ili reči, zastojem u govoru, neadekvatnim pauzama, ubacivanjem različitih glasova ili uzrečica. Može biti praćeno strahom od govora, pojačanim znojenjem, crvenilom lica, ubrzanim radom srca, izbegavanjem gledanja sagovornika u oči.
Obično se javlja između druge i treće godine, oko pete godine, pred polazak u školu ili u pubertetu. Kasnije se javlja samo kod nekih oboljenja.
Dečje razvojno mucanje obično prolazi kroz određene faze. U svakoj fazi može spontano ili pod uticajem tretmana da prestane. Tretman mucanja upravo ima za cilj da spreči njegovo produbljivanje i fiksiranje.
Mucanje ima dve forme: kloničnu i toničnu.
Pri kloničnom mucanju dete ponavlja nekoliko puta isti početni slog ili glas: ma-ma-mašina, p-p-p-p-petao, a ponekad pre nego što izgovori reč, ponovi neki samoglasnik, a-a-a alt, i-i-i-igračka. Klonična forma mucanja obično se javlja u prvom mesecu govornog poremećaja.
Tonično mucanje se ispoljava kad dete pravi duge pauze i stiska govorne organe prilikom izgovora suglasnika i samoglasnika.
Postoji i kombinovana forma kad su kod deteta prisutni tonični i klonični grčevi.