Muzika kao pomoć pri razvoju prostorne inteligencije

Muzika kao pomoć pri razvoju prostorne inteligencije

Mnoge organizacije širom sveta danas tragaju za načinom kako da muziku stave u centar obrazovanja svakog deteta i kako da muzika bude jezik kojim profesori predaju i koji deca uče.

Prvi značajni rezultati objavljeni su nakon istraživanja koje je objavljeno 1993.godine Naime, grupa trogodišnjaka je rešavala prostorni test i deca koja su pre početka bila na časovima muzičkog imala su daleko bolji rezultat od dece koja nisu bila angažovana muzičkim obrazovanjem. Nakon toga je obavljeno devetomesečno istraživanje grupe trogodišnjaka i četvorogodišnjaka kao i kontrolne grupe. Test je rađen pre početka istraživanja i još dva puta u razmaku od 4 meseca. Veoma rigorozna evaluacija pokazala je da je grupa dece koja je imala časove muzičkog tokom 8 meseci, postigla značajno bolje rezultate nego deca iz kontrolne grupe koja nisu obuhvaćena ovim časovima. Test je predstavljao slaganje slagalice gde su deca trebala da shvate šta je celina i konačna slika i da onda uz pomoć delova, tu sliku i naprave. Najbolji rezultati primećeni su kod dece najmlađeg uzrasta i to u oblasti prostornog zaključivanja. Ovaj pojam obuhvata širok spektar intelektualnih procesa koji se dešavaju kada u proces razmišljanja uključite slike i pomognete sebi da na taj način rešite problem. Ovakvo razmišljanje obavezno je u sledećim aktivnostima: igranje šaha, izrada nacrta, šema i planova, rešavanje matematičkih problema, kreiranje odeće, torti, crtanje ili slaganje kockica ili bilo šta što uključuje razmišljanje unapred i kakve će posledice svaki pojedinačni korak imati. Takođe, ova inteligencija podrazumeva i pisanje i izvođenje muzike.

Kada je Mocartov efekat u pitanju, iako se zna da je rezultat poboljšanog prostornog rezonovanja kratkotrajan nakon slušanja Mocartove muzike, ipak postoje rezultati koji pokazuju da deca koja su konstantno izložena klasičnoj muzici, akumuliraju rezultate treninga neuronske mreže i na taj način trajnije koriste sinapse koje su stvorene. Evo šta se zapravo dešava: dok slušate ili stvarate muziku, određeni neuroni u korteksu vašeg mozga počinju da rade. Put koji se tako stvara isti je onaj koji kasnije služi za rešavanje složenih zadataka prostornog rezonovanja. Što više ovakvih puteva napravite i koristite, postojaće i jača veza među njima. Jake međusobne veze dovode do lakšeg pristupa informacijama koje već posedujete što znači da veštije baratate sopstvenim znanjimai veštinama.

Ne treba zaboraviti ni istraživanja koja je izvršio Hauard Gardner kada je dokazao vezu između matematike i muzike. Naime on smatra da kada se svesno koristi ova veza, dolazi do svojevrsnog mentalnog istezanja.

Nakon ovih istraživanja, ob(j)avljena su još mnoga i rezultat im je uvek isti – da je jasno da matematičke veštine, baš kao i jezičke, najveću korist imaju od razvoja spacijalnih veština koje se najbolje razvijaju – muzičkom stimulacijom!

Marijana Milošević Simić

Muzička radionica za bebe „Bim Bam“

Autor knjige „Više od mzičke igre“