I najsnažniji imaju tačke pucanja

Roditelji dece sa posebnim potrebama: I najsnažniji imaju tačke pucanja

Roditelj bira kuda vodi dete, bira način na koji tumači informacije koje dobija od ljudi koji pomažu detetu, nastavlja rad sa detetom kod kuće i pored toga vodi računa o svim ostalim „sitnicama“ (da li je dete nahranjeno, naspavano, suvo, čisto…) Uz sve što roditelj radi za dete i zarad deteta, treba da pokuša da nađe vremena i da se bavi drugim stvarima koje su njemu samom važne.

Kako naći način da se uprokos svim problemima očuva brak? Da se zadrže i neguju prijateljstva? Da se pronađe pomoć i podrška? Da se vrati starim hobijima ili da pronađu nove izvore energije?

Imati dete kojem je potrebna podrška, nosi sa sobom brojne psihološke izazove. Među njima je svakako prvi priznati da dete ima problem. On je još veći onda kada niko sa 100% sigurnosti ne može da kaže šta se sa detetom dešava, i koji je najbolji mogući način rada (s obzirom da se i stručnjaci nekad vode najverovatnijim mogućim izborom u nadi da će baš on pomoći u radu sa kompleksnim problemom). Sa pojavom „simptoma“ za roditelje počinju pregovori o početku borbe. Pripreme da možda nije sve moguće „srediti“, strah od toga da postoje „nepopravljive“ stvari i bežanje od takve osuđujuće potvrde. Potom sledi odabir kod koga otići, kome pokloniti poverenje, čijoj proceni verovati. U trenucima kad treba napraviti izbor da budete najjači za svoje dete, Vi sami preživljavate unutrašnje razdore.

Nekim roditeljima se odlaskom po pomoć život dramatično menja. Neretko, nametnute obaveze (odlasci na preglede, analize, tretmane) povlače i napuštanje posla, promenu mesta boravka, pristajanje na život bez partnera, ukidanje slobodnog vremena jer celi dan prođe u odvođenju dece s mesta na mesto… Sve manje vremena ima za udovoljavanje sopstvenim potrebama, viđanju sa drugim ljudima, jer se život pretvara u življenje zarad dobrih vesti i ništa sem toga. Pritom, niko ne garantuje dobre vesti, već samo verovatnoću da će ih biti.

…A energiju je teško naći. Ono što je mnogim roditeljima koji imaju decu sa nekim razvojnim problemima poznato je da ljudi često počinju da ih se klone. Kao da su ljudi do te mere opterećeni svojim problemima da nemaju još i vremena za tuđe, što je naročito vidljivo onda kada su tuđi problemi zapravo i veći od njihovih. Ljudi ne vole da im problemi gube na značaju.

Zbog deteta se nekako i pronađe snaga…>>