Normalno je da….

Normalno je da…
Dete u uzrastu od sedam godina ima noćne more, često i sa smrću roditelja. Do toga dolazi zato što dete vremenom dobija sve više znanja iz svoje okoline, sve više razmišlja, sve je više okrenuto društvu oko sebe a istovremeno dobija brojne informacije, utiske, slike i nejasnoće sa kojima ne ume samo da se izbori. Sa jedne strane, određena znanja dobijaju svoj pravi oblik, a sa druge sve ono novo i nejasno tek se bori za svoje mesto. Ne pravite od ovih snova dramu, ne prepričavajte ih (posebno ne u detetovom prisustvu) ali ni ne omalovažavajte celu stvar rečima: “Sve je to samo san.” Za dete je san istina i zato je važno da sa njim o tome pričate najozbiljnije. Recite da se i vama dešava da ružno sanjate. Ponekad nepravilno tretirani, ovi snovi se mogu vući sve do detetovog puberteta.

Normalno je da…
Prvih nekoliko godina dete poljubac ne doživljava kao izraz pokazivanja ljubavi. Ono ustima pokušava da sebi približi neki predmet, da ga iskusi i okusi ili da usta iskoristi za drugu funkciju – da nešto pojede. Kada nekog poljubi to nije zato što tog nekog voli već zato što je usvojilo ritual koji ste mu nametnuli. Zato ne insistirajte na tome. Dete pokazuje ljubav time što vam se pentra po krilu, donosi igračke, gura se uz vas. Kad bude spremno i ako je sklono maženju i vaš poljubac shvatiće kao izraz ljubavi a ne želje da ga pojedete. Tada će biti spremno da vam uzvrati na isti način.

Normalno je da…
Dete poznaje samo sada i ovde. Ono uvek živi u sadašnjosti. Zato mu je tako teško da bilo šta kaže kad ga vi, na primer, po dolasku iz škole odmah “startujete” sa pitanjem: “Kako je bilo u školi?”. Osim ako se tog dana nije desilo nešto izuzetno, reći će vam: “Dobro!”, i taj će odgovor upotrebljavati kad god hoće da vas skine sa vrata. Radije koristite finije forme: “Da li ti je bilo dosadno na času matematike?”. Pokažite interesovanje i za njegovog najboljeg druga. Pričajte mu i vi detalje sa vašeg posla, one blago neutralne ili pozitivne, koji bi ga mogli zanimati.