Oktobar – mesec pravilne ishrane

Pravilna ishrana i redovna fizička aktivnost, preduslov su za zdrav život.

Međutim, sve je više fizičke neaktivnosti i nepravilne ishrane. Lekari savetuju izbegavanje namirnica koje su koncentrovane, namirnice koje u sebi sadrže masti i slatkiše. Hranu koju bi trebalo svakodnevno unositi u organizam nalazi se u piramidi pravile ishrane. Treba jesti namirnice biljnog porekla, integralne žitarice, sveže voće i povrće.

Oktobar – mesec pravilne ishrane

Rezultati najnovijih istraživanja rađenih u Srbiji pokazali su da svako treće dete i svaka druga odrasla osoba nema tri obroka u toku dana, a najčešće se preskače doručak. Isključivo beli hleb jede 60% mladih i 50% odraslih. Nedovoljno se unosi voće i povrće, 5-6 puta manje u odnosu na preporuke Svetske zdravstvene organizacije. Posledica je nedovoljan unos minerala, vitamina i dijetnih vlakana. Ribu nikada ne jede 60% dece i mladih. Alkohol se konzumira tri puta više nego mleko, a svaka četvrta osoba smatra da alkohol nije štetan. Unos masti, pogotovu životinjskih, je preveliki.

Šta je zdrava ishrana?

Zdrava ili pravilna ishrana je ona ishrana koja telu osigurava optimalan unos kalorija, vitamina, minerala i tečnosti, optimalan odnos belančevina, ugljenih hidrata i masti, kako bi se osigurale potrebe organizma za gradivnim, energetskim i zaštitnim materijama.

Meso, riba i njihove alternativne namirnice 
Meso, riba, jaja i alternativne namirnice poput pasulja i sočiva, sadrže proteine koji su nužni za rast i oporavak. Hrana bogata proteinima, posebno meso, takođe je bogat izvor gvožđa, selena, cinka i vitamina B.

Jedite masna mesa, ali nemojte koristiti dodatne masnoće u njihovoj pripremi. Izbacite margarin i proizvode koji ga sadrže. Zašto je margarin loš?

Trudite se da imate dva riblja obroka nedeljno (losos, sardina i pastrmka).

Izbacite iz ishrane, pogotovo dečije, šunku, salamu, viršle i paštetu. Šunka, salama, viršle i pašteta nisu za decu!

Hleb, žitarice i krompir 
Hrana koja sadrži visoki postotak ugljenih hidrata poput hleba, krompira, pirinča i žitarica snabdeva nas energijom i važnim nutrijentima uključujući gvožđe i vitamin B.

Ove vrste namirnica trebale bi da čine trećinu ukupnog energetskog unosa. Važno je da birate nerafinirane koje su bogatije vlaknima. Zbog njih ćete se duže vremena osećati sito i pomoći će vam da kontrolišete glad.
Izbacite iz upotrebe beli pirinač i belo brašno.

Nemojte kupovati beli hleb i peciva. Pravo rešenje je “mini pekara”. Svakodnevno pravljenje hleba ne može biti jednostavnije, stavite satojke, izaberete program, vreme kada želite da hleb bude gotov i uživate u domaćem hlebu. Vrste brašna birate sami. Na tržištu postoje razna brašna: integralno, ražano, crno, heljdino…

Ništa lepše od nedeljnog doručka. Cela porodica je na okupu, hleb tek ispečen. Možete deci praviti senviče sa slaninicom, sirom, krastavcem (ili nekim drugim povrćem).

U “mini pekari” možete napraviti i testo za picu. Uživanje je kada deca na testo ređaju sastojke za picu. Probajte da u hleb dodate seckano sušeno voće – smokve, šljive, grožđe i neke semenke – lan, suncokret, susam uz dodatak kašičice cimeta. Dobićete ukusan slatki hleb.

Izbegavajte keks, grickalice, čips, smoki…

Voće, povrće, mleko, slatkiši…