Osobenosti autizma

Percepcija. Osobe s autizmom ne prihvataju nadražaje iz okoline na isti način kao većina neautističnih individua.

Iskustvenost okoline
Postoji način (sposobnost, oset) koji omogućava postizanje iskustvenosti okoline i istovremeno saznanje da je to iskustvo (znanje) vlastito iskustvo. Taj nivo svesti je neizbežan preduslov prenosa i generalizacije naučenog. Osoba mora biti svesna da je nešto naučila kako bi bila sposobna fleksibilno iskoristiti to znanje pri rešavanju budućih problema. Deca s autizmom mogu na zadovoljavajući način izvršavati zadatke, a da pri tome ne generalizuju to iskustvo na sledeću sličnu situaciju.

Pamćenje
Osobe s autizmom imaju teškoće u doživljavanju događaja kao lično relevantnih. Njihovo mehaničko pamćenje je na zadovoljavajućem nivou (pamte tok, poredak nečega), ali se teško prisećaju – ako im se u tome ne pomogne – šta su učinili i nakon kratkog vremenskog perioda. Dete s autizmom nema siromašnu memoriju uopšteno, već je osiromašena lična komponenta memorije.

Obrazovanje
Obično deca sa autizmom do kraja školovanja savladaju samo osnovna znanja čitanja, pisanja, postižu izvesnu samostalnost u samonezi i samopomoći, kao što su oblačenje, pranje i sl.
Dešava se, ali veoma retko, da osobe sa ovim problemom steknu visoko obrazovanje.

Emocije
Jasno je da deca s autizmom doživljavaju emocije, ali je manje jasno kako se one odražavaju na njih, da li ih koriste za procenu situacije i jesu li prožete ličnim značenjem. Lične namere i emocionalna stanja drugih teško tumače i ne snalaze se u tim situacijama.

Nepoželjni oblici ponašanja
Nepoželjni oblici ponašanja imaju različite funkcije:

1. smanjenje stresa i frustracije,
2. izbegavanje (situacije, zadatka..),
3. traženje pažnje.

Funkcija ovakvih ponašanja je komunikacija.

Osobenosti autizma…>>