Pismo psihologa upućeno svim nastavnicima: POVUCITE RUČNU!

“Svi su nastavni predmeti podjednako važni, kao i svaka naučna disciplina. Ali u ovoj situaciji moramo biti pragmatični, u interesu učenika. U najboljoj nameri, zatrpali ste učenike materijalima, uputstvima, zadacima… Najveće opterećenje trpe odlični đaci. Treba da ostvarite međusobnu saradnju u okviru veća da biste stekli uvid u opterećenost učenika. Pre svega, mlađi učenici ne bi trebalo po vasceli dan da izvršavaju školske obaveze. Možete li, u ovim danima, zanemariti taj preterani osećaj odgovornosti za učenje i nastavu? Samo kratki, jednostavni sadržaji, jedan domaći zadatak, u nedelji, po predmetu, osnovne stvari neophodne za dalje obrazovanje. Maja je u pravu, prioritet su predmeti koji se polažu na završnom ispitu. Ostale kolege, ovo vam je šansa da opušteno, bez pritiska, neuobičajeno i zanimljivo približite učenicima svoj nastavni predmet. Niste u obavezi nikom da se dokazujete, jer vi svi raspolažete potrebnim kompetencijama. Dovoljno je da budete podrška i oslonac vašim učenicima u, za njih, potpuno novoj edukativnoj, a pre svega životnoj situaciji.

Drage kolege, stanje je vanredno. Psihološki, situacija se odražava na sve nas. Strah se akumulira svuda   napolju, u kući, na TV, oseća se lebdeća anksioznost. Deca sve primaju intuitivno. Ovo je tek početak izolacije. Povucite ručnu.

Naši učenici se indukuju strahom za sebe, svoje roditelje, drugove… Niko im ne može reći kada će ovo stati. Vi se takođe indukujete strahom. Povucite ručnu! Važno je da svi budemo dobro. Da deca budu zdrava i da bez posledica prođu kroz ovo. Zato, unesite malo vedrine i pozitivnog u rad sa učenicima. Neće ništa bitno propustiti. Što propuste naučiće sledeće godine. Dva, tri pitanja. Jedan, dva domaća zadatka. To je dovoljno. Osnovna znanja koja su minimum za sledeći razred. Povucite ručnu, počećete da pucate po šavovima. Opustite se. Ne pišite ceo dan. Niko vam neće zameriti ako ne radite savršeno i ako ne vodite dokumentaciju idealno. Vanredno je stanje!”

Pismo je napisala Milka Karaklajić psiholog iz Ivanjice, a mi vam ga prenosimo u celosti