Pomfrit iz rerne

Pomfrit se danas smatra globalnim fenomenom. U kom god delu sveta da ga naručite, uglavnom će vas razumeti bez obzira što ga, možda, u zemlji zovu drugačije. Vole ga i stari i mladi, on je sastojak brze hrane, prilog uz mnoga jela, grickalica uz film.

Poreklo pomfrita, odnosno originalno ime „French Fries” ove slane poslastice najčešće ljude dovodi u zabludu pa misle da vodi poreklo iz Francuske. U stvari, pomfrit vodi poreklo iz Belgije a priča o njegovom nastanku može se naći u jednom porodičnom zapisu iz 1781. godine, u kome piše da su krompir sekli tako da ima oblik ribe, odnosno, na duge tanke trake kako bi podsećale na ribu, pržili ga na vrelom ulju i služili umesto ribe koju nisu mogli da upecaju tokom zime, kada bi reke zaledile.

Veruje se da je ovom prženom krompiru dodato “francuski” u vreme Prvog svetskog rata kada su američki vojnici stigli u Belgiju. Ponuđen im je kao belgijski prženi krompir ali su ga oni nazvali francuski jer je francuski jezik bio zvanični jezik belgijske vojske u to vreme.

Sve ostalo u vezi sa pomfritom je istorija. Danas vlada svetom iako ga proglašavaju nezdravom hranom, jede se uz skoro sve i uz razne sosove.

U Belgiji, gde je pomfrit nastao, zovu ga “flamanski krompir”, a u Holandiji ga jedu sa sosom napravljenim od sitno seckanog crnog luka i kečapa i ova kombinacija je deo holandske tradicionalne zakuske.

Kanađani pomfrit služe uz goveđe pečenje, sa sirom, Amerikanci ga vole sa slaninom i uz pljeskavice, statistike kažu da prosečan Amerikanac pojede 29 kilograma pomfrita godišnje.

U Grčkoj ste sigurno probali pomfrit kako ga oni prave, pržen na maslinovom ulju, začinjen origanom i belim lukom, ali i sirom, gde dobija sasvim drugačiji, mediteranski ukus.