Tokom perioda kad nema poplava ponašajte se odgovorno, ne bacajte otpad u reke, potoke i kanale.
Ako je otpad već u koritima i kanalima, prijavite nadležnoj komunalnoj službi.
U gradovima gde je kod jakih kiša pojačano oticanje voda, ne bacajte otpad i ne prekrivajte šahtove koji odvode atmosferske vode.
Po mogućstvu pripremite džakove sa peskom koje u slučaju nailaska poplave možete staviti na ulaz i zatvorite sva mesta na kući kroz koja može da uđe voda.
Ne pregrađujte vodotokove kako bi pravili akumulaciju vode u letnjem periodu
Poplave
Poplave su česte elementarne nepogode koje mogu biti lokalnih razmera – ukoliko pogađaju naselje ili manje zajednice, ili velikih razmera – ukoliko
pogađaju čitave slivove reka i veći broj opština. Vreme razvijanja poplava varira od slučaja do slučaja. Poplave u ravničarskim krajevima se razvijaju polako, po nekoliko dana, za razliku od bujičnih poplave koje se razvijaju brzo, nekad i bez vidljivih znakova. Ovakve poplave formiraju opasan i destruktivan plavni talas, koji sa sobom nosi mulj, kamenje, granje i otpad.
Do plavljenja dolazi i kada nivo vode u rekama poraste toliko da dolazi do pojave podzemnih voda ili do prelivanja preko nasipa ili kada usled pritiska vode na nasipe dođe do njihovog probijanja. Do poplave može doći i usled pucanja i prelivanja brane zbog prevelikog dotoka vode – što prouzrokuje poplavu sličnu bujičnoj poplavi, ali u mnogo širim i katastrofalnijim razmerama.
Poplave se mogu dogoditi svuda. Čak i vrlo mali potoci, rečice, kanali za odvod ili kišni kanali, koji deluju bezopasno, mogu izazvati poplave većih razmera.