Predčitačka veština

Predčitačka veština – Brigu o razvoju predčitačkih sposobnosti valja započeti od rođenja, a najkasnije od detetove treće godine.

Predčitačka veština

Novija psihološka istraživanja procesa čitanja pokazuju da je za pravilan razvoj čitačke veštine nužna priprema, koja započinje od rođenja deteta i uveliko zavisi o tome koliko i kako odrasli okružuju dete govornim i pisanim sadržajima i privikavaju ga na njihovo razumevanje i korišćenje.

Razvijenost predčitačke veštine zavisi od kvaliteta okruženja koje detetu nudi primere korišćenja pisanog jezika te može biti jasan znak hoće li dete imati teškoća u čitanju u školi, pa i u odraslom dobu. Zato se sve veća pažnja pridaje njihovom pravilnom razvoju pre škole i njihovoj zastupljenosti u predškolskim programima rada u porodici i vrtiću a i u samoj biblioteci.

Na pravilan razvoj predčitačkih veština utiče kvalitetno i pisanim sadržajima bogato dečje okruženje, ali i poučavanje koje će olakšati i glasovno osvešćivanje i primenu abecednog načela. Prema tome, brigu o razvoju predčitačkih sposobnosti valja započeti od rođenja, a najkasnije od detetove treće godine. Međutim, to nikako ne sme biti sistem, tj. Mehaničko podučavanje, već mora proizlaziti iz svakodnevnih dečjih aktivnosti i igre i komunikacije sa odraslima.

Predčitačka veština

Odrasli pojedinac (najčešće roditelj) tumači i posreduje u detetovom celokupnom iskustvu sa delovima sveta s kojima se ono susreće. Dete živi u atmosferi u kojoj sve primećuje i nastoji da oponaša. Oponaša će roditelje kad čitaju ponekad okrenuvši knjigu naopako i uoči će kada roditelji razvgovaraju o onome što su pročitali, žive s knjigama, pozajmljuju i donose knjige iz biblioteke, kupuju knjige i slikovnice, postupaju sa knjigama s poštovanjem i ljubavlju.

Biblioteka u komšiluku mora detetu postati blisko i poznato mesto, gde ga roditelji redovno vode sa sobom, i ostavljaju ga da prelistava knjige u dečjem odeljenju dok oni sebi biraju knjige za čitanje. Kad dete zaželi da ponese neku od slikovnica sa sobom, roditelj će mu ponuditi da ga upiše u biblioteku.

Od roditelja se očekuje da bude dobro informisan o svemu što društvo pruža u pogledu detetove nege, vaspitanja i obrazovanja, te da je u stanju da odabere ono što najbolje odgovara potrebama deteta.Takođe roditelj treba da razvija partnerstvo sa onima koji van porodice brinu o njegovu detetu, odgajaju ga i obrazuju. Cilj takve saradnje je dobrobit deteta, ali i zadovoljavanje potrebe odraslih za informacijama i podrškom.

Predčitačka veština

U proseku, nadarena deca počinju samostalno da čitaju između 4 i 4 i po godine, a više od trećine darovite dece čita pre 5. godine života. Vrlo često darovita deca nauče da čitaju sama, ali češće traže pomoć roditelja, pitaju za objašnjenja i imena slova, pokušavaju da pročitaju natpise, reklame. Spontano uoče povezanost glasa i slova u reči. Čim to shvate, počinju da traže i razumevaju poruku i informaciju iz pisanog teksta. Zato vrlo rano čitaju knjige, i to one koje su kudikamo iznad nivoa razumevanja njihovih vršnjaka. Bez obzira na to jesu li nadarena u matematičkom, književnom ili u nekom drugom području, često je nadarenu decu najlakše prepoznati upravo po ranom zanimanju za knjige, po njihovoj izrazitoj i rano izraženoj sposobnosti da se služe pisanim tekstom, te po njihovoj strasti za čitanjem u slobodno vreme. Nadarena deca čitaju mnogo više od svojih vršnjaka i mnoga od njih ostaju strastveni čitaoci i u odraslom dobu. U čitanju pokazuju široko zanimanje: od realistickih priča prelaze na fantaziju, istorijske romane i biografije.

Savremena istraživanja pokazuju…>>