Premijera predstave Balon teatar Vuk

БАЛОН
Мате Матишић
Премијера: 22.02.2022.
Сцена „Култ”, Сезона 2021/22.
ПОДЕЛА:
Режија: Моника Ромић
Музика: Coco Mosquito
Сцена: Александар Савановић Хаxел
Костим: Владимир Пекић
Музички студио: Владимир Јован „Саве роом“
Графички дизајн: Марија Данилов
Сарадник на пројекту: Снежана Удицки
ИГРАЈУ:
Глумац Филип: Синиша Убовић
Комшија, Инспектор, Шацко: Миљан Прљета
Жена с балоном: Моника Ромић
Глумица Софија, Шацкова жена: Василија Козић
“Балон” – трагикомедија илити представа за једну жену
Ако би нашу представу требало да опишемо у једној реченици она би гласила:
Стварамо илузију рушећи је и рушимо илузију стварајући је!
“Балоном” водимо публику на катарзичан пут препознавања, прихватања и
промене а све то кроз хумор и сцене, којима летимо кроз различите жанрове.
Слободно можемо рећи да је наша представа вишежанровска игра – пут глумца и
његове илузије али и стварног живота и прихватања живота и смрти.
Представа почиње јутром и свакодневним чаркама између глумца и његове млађе
трудне жене глумице. Долази им на врата нови комшија и прекида их с молбом да
глумац помогне његовој депресивној жени јер је она његова велика обожаватељка
па се нада да би могао да је разведри бар мало. Невољно, глумац одлази код ње
али ипак почиње да јој импровизује делове из улога као и да презентује причу из
свог живота која је прилично исчашена. Испостави се да је тај глумчев
перформанс врло интересантан жени, која све време држи надувани балон.
Глумац добија ветар у крила и почиње да се дешава паралелна реалност, тј.
позориште само за једну гледатељку, у коме се преплићу разни ликови и
невероватне ситуације али с јасном алегоријом савременог друштва и свега онога
што нам је реално и блиско. Писац врло вешто прелази из реалног у апстрактно
али тако да се гледалац већ у првом тренутку потпуно привикне на обрт и
прихвата игру глумаца као саучесник догадјаја. До краја долази до катарзе свих
ликова али и публике, на овом позоришном ролеркостеру.

“Балон” је драма с две главне теме: трагедија губитка детета са једне стране као
стварност и прича о Глумцу, о његовом идентитету, о томе за кога и зашто он
уопште игра своју игру, као паралелна стварност. Преко врсте драмског
експеримента, писац се бави темом о сврси уметности у данашњем друштву,
употреби уметника у социјалном контексту с једне стране, насупрот одређених
појединаца, који упркос свему воле уметност и верују да им она може помоћи на
тренутак у бегу од сопственог бесмисла, безнађа и туге.