Categories: Saveti roditeljimaSaveti za mame i tateZdravljeZdravlje dece

Prevencija govorno-jezičkih poremećaja

Nažalost u Srbiji nema zvaničnih epidemioloških podataka o rasprostranjenosti govorno jezičke patologije. Prema istraživanjima Instituta za eksperimentalnu fonetiku i patologiju govora Đorđe Kostić, koja sprovodi svake godine na teritoriji Srbije, oko 60% dece predškolskog uzrasta u Srbiji ima poremećaj govora i jezika, ponašanja, učenja i socijalizacije. U poslednjih 55 godina govorno-jezička patologija kod dece predškolskog uzrasta je povećeana sa 8,3% (1953) na 63% (2010). Takođe najnovija istraživanja nam govore da čak 25% novorođenčadi spada u grupu Riziko dece.

Do ovakvih poražavajućih podataka i do porasta govorno jezičke patologije je dovelo mnogo faktora. Na prvom mestu je nedostatak preventivne strategije, na drugom mestu je nepravovremeno reagovanje i kašnjenje sa započinjanjem ranog habilitaciono/rehabilitacionog tretmana, a na trećem mestu su riziko faktori koji nisu prepoznati i blagovremeno tretirani od strane stručnjaka. Kombinacija ovih činjenica dovodi do ovakvih negativnih rezultata.

Riziko faktori koji mogu uticati na pojavu poremećaja sluha, govora i jezika, ponašanja, učenja i socijalizacije dece su brojni i mogu se podeliti na prenatalne, perinatalne i postnatalne.

Prenatalni (pre rođenja): genetska predispozicija, rubeola u trudnoći, virusne infekcije, hipoksija ploda, vaginalne infekcije majke, korišćenje ototoksičnih lekova u trudnoći, hronična i infektivna oboljenja majke, Rh inkopatibilija, toksoplazmoza, toksična trovanja majke, stresni doživljaji, nefropatija, kardiopatija, hipertenzija, dijabet, bolesti zavisnosti…

Perinatalni (za vreme rođenja): asfiksija novoronđečeta, hiperbilirubinemija, hipoglikemija, ocena na rođenju ispod 9 (APGAR), respiratorni sindrom, produžena fiziološka žutica, niska telesna težina na rođenju, prevremeni porođaj, moždano krvarenje (hematomi)…

Postnatalni (posle rođenja): upala srednjeg uva, uvećan treći krajnik, visoka temperatura, česte infekcije respiratornih organa, encefalitis, meningitis, febrilne konvulzije, ototksični lekovi, bakterijske i mikotične infekcije (Candida, Esherihia colli, Clostridia) povrede glave, intolerancija na namirnice, različite intoksikacije, različiti senzomotorni pormećaji.

Cilj je prepoznavanje riziko faktora i preventivno delovanje. Samo se na ovaj način mogu preduprediti i sprečiti nesagledive posledice po razvoj naše dece, a samim tim i po društvo u celini.

Veoma je važno da se roditelji edukuju o dinamici normalnog razvoja deteta, kako da prepoznaju odstupanja u razvoju i načinu rane stimulacije u kućnim uslovima. Samo se pravovremenim logopedskim tretmanom kada je plastičnost moždanih funkcija najveća (između druge i pete godine), može postići najveći učinak.

Ako primetite neka odstupanja u govoru vašeg deteta posetite logopeda. Ne pred polazak u školu, ne kad se vratimo sa odmora, ne kada otopli… Povedite dete logopedu odmah po uočenom odstupanju.

Logoped će adekvatnom procenom precizno odrediti nivo govorno-jezičke razvijenosti deteta i na osnovu toga definisati sadržaj i strukturu audiolingvističkog tretmana.

Ivana Ristić