Priprema za školu

Neka vam ispričaju nekoliko rečenica o najobičnijim kućnim predmetima, kućnim ljubimcima, svojim prijateljima.
Šta i kako su vam ispričali?
Uvedimo decu u svet predmeta tako što ćemo:
Kada govorimo o predmetima – obratiti pažnju dece na:
– spoljašnja svojstva i karakteristike predmeta: kako spolja izgleda; od čega je napravljen; čemu služi; kako bi bilo da toga predmeta nema u životu ljudi…?
– njihove unutrašnje, funkcionalne karakteristike,
– različiti odnosi i međuzavisnosti između predmeta.  

Ovakose se razvijaju opažajno praktično; opažajno predstavno i stavramo uslove da analiziraju okruženje!
Počnite od najobičnije stolice…!

Kako sistematizovati znanje o životinjama – sledeći sledom pitanja:

Kakva je to životinja?
Gde živi?
Čime se hrani?
Kako se brani od neprijatelja?
Kako je prilagođena uslovima sredine?

Šta vaše dete zna o vašem zanimanju ili drugih ukućana?

Rad ljudi:
Kakav je to rad?
Kakve rezultate, proizvode daje taj rad?
Kakva je korist, značaj, toga rada?
Šta treba imati da bi se taj rad ostvario? materijal? sredstva?
Koje su osnovne radne operacije karakteristične za datu vrstu rada?

Da li dete treba da zna da čita i piše pre polaska u školu?

Pogrešno pitanje!
Pravo pitanje je da li je detetov govorni razvoj na potrebnom nivou za usvajanje pismenosti i kakva je motivacija deteta za učenje čitanja i pisanja.
Postoje deca koja spontano počnu da čitaju oko šeste godine; ima dece, koja su u većini, koja čitaju posle prvog polugodišta prvog razreda.
I jedni i drugi u kasnijem životu su manje ili više uspešni zavisno od radnih navika, motivacije za učenje, podrške svoje porodice tokom školskog života.

Sadržaj pripreme za školu sa aspekta početnog opismenjavanja zavisi od onoga što znamo o razvoju deteta, o neophodnim procesima kojima dete treba da ovlada da bi uspešno usvojilo pismenost.

Psihološka i pedagoška istraživanja u svetu i kod nas otkrivaju osnovne preduslove uspešnog savladavanja pismenosti (budućeg čitanja i pisanja).

Neophodan je bazični, nivo razumevanja jezika, učestvovanja u komunikaciji iznošenja svoga mišljenja, da ume da razmišlja o jeziku, manipuliše njegovim karakteristikama, da se sam jezik tretira kao objekt mišljenja. Da je izloženo čitanju – da mu se čitaju priče i zajednički razgovara o pročitanom.

Karakteristike dečijeg znanja i razmišljanja o jeziku koje se mogu razvijati 5-6 godina (a, značajni su preduslovi ovladavanja pismenošću) su:
svest o glasovnoj strukturi reči koja se ogleda u sposobnosti dece da analiziraju reči na njihove sastavne delove, glasove, kao i da ih sintetiše iz njih;
svest o rečima kao delovima rečenice koji nose značenje;
pragmatička svest: svest o adekvatnosti poslate poruke; prilagođavanje poruke prema osobinama sagovornika.

Istraživanja pokazuju da deca sa slabo razvijenim ili nerazvijenim ovim sposobnostima, kasnije imaju teškoće u savladavanju čitanja i pisanja.

Ovladavanje glasovnom analizom reči, svešću da je govor deljiv do nivoa glasa, aspekti formiranja pojma reči – reč kao smisleni deo rečenice bitno je povezati sa osetljivošću za učenje, u vreme kada se formiraju nove sposobnosti dece.
Zato je bitno korišćenje bogatog repertoara igara sa glasovima i rečima.
Sve igre nađi reč na slovo na slovo, izbroj koliko glasova ima u reči… Ili, za jedan glas drugačije: som, dom, sok, sos, nos, kos,…
Nađi malu stvar koja ima dugačko ime (na pr. telefon,.) Seti se velike životinje sa kratkim imenom… (kit, slon…) ili male životinje sa dužim imenom (slepi miš,veverica…)

Grafo-motorika?

Ne dozvolite da podlegnete sveskama na velike i male linije. Ostavite te aktivnosti za vreme kada stvarno bude u školi!
Sve igre prstima, seckanje makazama, pravljenje, vajanje, origami, tangram, crtanje, nizanje perli…. su odlična vežba motorike šake.
Podsećanje na korišćenje papira od gore na dole i sa leva na desno, dovršavanje svojih crteža su dovoljna priprema za buduće pisanje.
Različiti radni listovi su samo jedan tip aktivnosti u pripremi dece za školu. Oni ne mogu i ne smeju da zamene svakodnevne životne aktivnosti otkrivanja sveta slova, znakova, brojeva. Zato je dobro da deca imaju svoje blokove, sveske za lična i kolektivna otkrića.

Priprema u odnosu na uslove u kojima će dete biti u školi…>>