Categories: Bolesti i poremećajiZdravlje dece

Proliv kod dece

Najčešća propratna pojava kod proliva je dehidracija (gubitak tečnosti brojnim vodenastim stolicama i povraćanjem).
Dete više gubi tečnosti nego što uspeva da unese. Treba na vreme uočiti znake dehidracije.

Znaci dehidratacije:

smanjeno izlučivanje mokraće ili prestanak mokrenja,
tamna boja mokraće,
žeđ,
suve usne,
obložen, beo jezik;
upale oči,
plač bez suza,
razdražljivost deteta ili adinamija,
nezainteresovanost za igru,
smanjena elastičnost kože,
ulegnuta fontanela,
gubitak telesne mase (kod teških dehidracija može biti i veći od 100 gr po kg telesne mase).

Već kod prvih znakova dehidracije mora se započeti sa nadoknadom izgubljene tečnosti. Nakon svake stolice detetu dati da pije (bar čistu vodu), oko 10 ml po kg telesne mase. Najbolji efekat se postiže kada se daje posle hrane
koja sadrži so. Takođe se preporučuju rastvori oralnih rehidracionih soli, kojima se nadoknađuju i elektroliti.
Detetu koje doji češće nuditi dojku, uz dodatno napajanje prokuvanom vodom. Biljni čajevi (šipka,
majčine dušice, nane, lista dunje, šumskih plodova) blago zaslađeni mogu pomoći.

Ako ne možete nabaviti kesice rehidracione soli, možete sami napraviti nešto slično: u litar vode dodati osam ravnih kafenih kašičica šećera, pola kafene kašičice soli, prokuvati, prohladiti i dati detetu da pije. Taj rastvor se može mešati sa voćnim sokom, čajem, dodati u hranu. Mogu se primenjivati i hranljive tečnosti: pirinčana kaša, pirinčana voćna kaša s mesom, druge žitne kaše (kukuruzne klice, brašno) s povrćem ili mesom; kaša od povrća (paradajz); kaše od voća (jabuka, banana, dunja), supe, bujoni, čorbe, sokovi od voća i povrća, mleko, mlečne prerađevine (jogurt).

Zbog oštećenja sluznice crevnog zida može doći do kratkotrajne nepodnošljivosti mlečnog šećera, kada se savetuju
mlečne formule bez laktoze.

Kod ishrane postoji jasna i precizna preporuka da se deca sa akutnom dijarejom hrane ad libitum (prema želji), u skladu sa uzrastom deteta i principima pravilne ishrane, uz jedan dodatni obrok i dve nedelje po prestanku bolesti.

Ne prisiljavajte dete da jede, ali ga češće nudite, i ukupnu količinu hrane rasporedite na veći broj obroka.
Dete treba hraniti u isto vreme s rehidracijom, ne smanjivati hranljivu vrednost obroka.

Sve tradicionalne eliminacione dijete, usporeno vraćanje na uobičajenu hranu, isključivanje hrane ili razblaživanje mleka imaju za posledicu neodgovarajući energetski unos.

Hranu davati prema želji, uzrastu, navikama deteta. Hrana mora da bude raznovrsna, kalorična, sveže spremljena, pasirana ili gnječena.
Daju se žitarice, cerealije, povrće, voće, meso, riba, mahunarke, leguminoze, mleko, mlečne prerađevine, biljna
ulja, krompir. Ne davati isključivo hranu i tečnosti koje sadrže proste šećere.

Ako nakon svih nastojanja roditelja da ublaže tegobe deteta nema poboljšanja, javite se lekaru, koji će odlučiti o daljem toku lečenja. Razlog da se javite lekaru je i uzrast deteta (novorođenče ili odojče koje ima veliki broj stolica i pri tom povišenu telesnu temperaturu), ako ima sveže krvi u stolici, ako se javljaju i održavaju znaci dehidracije, ako dete povraća, ima visoku temperaturu ili bolove u trbuhu.

Dr Ljiljana Koljaja
specijalista pedijatrije

Hvala sajtu bebinizbor.com

Page: 1 2 3

Ivana Ristić