Rivalitet između braće i sestara

Kako deca u porodici rastu, i dostižu različite faze razvoja, njihove potrebe i želje koje se pritom razvijaju mogu značajno uticati na njihov međusobni odnos. Iako je određeni stepen rivaliteta među decom u istoj porodici gotovo pa uobičajen, „bratske svađe“ je frustrirajuće i gledati i slušati, a konflikti među decom stresni su i iscrpljujući za celu tu porodicu.

Mnoge roditelje muči pitanje kako zaustaviti taj konflikt, i da li je uopšte potrebno mešati se u dečije svađe.

Međutim, pitanje je zašto se deca u okviru iste porodice uopšte sukobljavaju? Mogućih razloga ima mnogo. Velika većina braće i sestara tokom svog odrastanja doživljava određeni nivo bratske ljubomore ili kompetitivnosti – takmičenja, što se može rasplamsati u svađe i podbadanja.

Neki drugi faktori mogu uticati na to koliko često deca ulaze u konflikte i koliko su ti konflikti intezivni:

Učenje po modelu.
Način na koji roditelji rešavaju svoje probleme i nesuglasice predstavlja snažan model ponašanja za njihovu decu. Ako roditelji svoje konflikte rešavaju na načine koji su produktivni, neagresivni, nenasilni, i pritom zadržavaju poštovanje jedno za drugo, time povećavaju šansu da njihova deca takođe usvoje takve taktike za rešavanje svojih međusobnih konflikata.
Ako su deca često svedoci roditeljskom vikanju, glasnim svađama, lupanju vratima i vređanju, povećava se šansa za usvajanje istih takvih obrazaca ponašanja u međusobnim konfliktima.

Razvojne potrebe.
Prirodno je da razvojne potrebe i identiteti dece utiču na njihove međusobne odnose.
Deca stara između jedne i tri godine prirodno su zaštitnički nastrojena prema svojim igračkama i ostalim stvarima koje poseduju, u razvojnoj su fazi tokom koje uče i nastoje da sprovedu svoju volju. U toj situaciji vrlo je lako moguće da će dete tog uzrasta agresivnije reagovati ukoliko njegova mlađa sestrica ili brat uzme njegovu igračku.
Deca školskog uzrasta imaju razvojno snažan koncept pravednosti i jednakosti, pa je vrlo lako moguće da neće razumeti zašto se njegov brat ili sestra mlađeg uzrasta tretiraju na drugačiji način od njega ili će osećati da druga deca imaju povlastice u tretmanu.
Tinejdžeri prirodno razvijaju lični identitet i osećaj individualnosti i nezavisnosti, pa zato mogu zamerati svoj doprinos u kućnim obavezama, i brigu za mlađu braću.

Individualni temperamenti.
Individualni temperament svakog deteta, uključujući njegova raspoloženja, narav i sposobnost prilagođavanja, njegova jedinstvena ličnost igra ogromnu ulogu u međusobnim odnosima između dece unutar iste porodice. Na primer, ukoliko je jedno dete prirodno opuštenije a drugo lakše raspaljivo, konflikt među njima je lako moguć.

Šta (ne) učiniti kad krene svađa?