Roditelji koji se osećaju loše zbog nedostatka para

Da li je zaista potrebno sve to što kupujete svojoj deci? Sobe su im prepune igračaka, telefona, svakojakih video igrica… Više ne znaju da se snađu bez bežičnog interneta. To je nešto što je postalo normalno čak i u kafićima, restoranima, odmaralištima… Pa čekajte, zašto ste došli? Da se odmorite i družite ili da visite po internetu? Jer, to možete i kod kuće, zar ne?

Deca su nam gojazna. Ne kreću se, ne izlaze dovoljno, ne bave se sportom. Ne provode vreme sa svojim roditeljima koji trebaju da im pruže oslonac u svemu. A onda se bunimo kada odrastu. Osećaj krivice svakako imamo. Ali, tužno je što ga imamo zato što ne možemo da priuštimo deci sve što požele, a ne zato što mi nemamo uslova da provedemo više vremena sa njima.

Pa čak i ako pravilno vaspitate svoje dete, koje ne obraća pažnju na novu tehnologiju i markiranu garderobu, polovina odeljenja će ga prozivati zbog toga. On se neće isticati po tome što mu dobro ide matematika ili je uspešan u nekom sportu. On će se istaći kao učenik koji nema markirane patike. A za to ne možete kriviti decu. Od nekog su morala da nauče da vrednuju materijalne stvari, umesto inteligencije, veština i sposobnosti.

Hvala sajtu: www.roditelj.akademijaoxford.com

Page: 1 2

Ivana Ristić