Slepi drug

Kako se postaviti prema slepom detetu?
Slepa deca zarobljena su u prostoru u kom nema ni svetla ni mraka.

To je svet koji je još uvek nerazumljiv društvu i okolini pa se zato često javlja strah kako se postaviti prema takvom detetu.

Slepo dete ne sme izbegavati druženje s vršnjacima iz redovne populacije i obratno.

Iako je slepilo definisano kao teška invalidnost, jer tim osobama treba pomoć drugih ljudi, slepa deca zapravo se ni po čemu ne razlikuju od ostalih vršnjaka koji vide. Iz tog razloga ih ne treba isključivati iz svakodnevnih aktivnosti u kojima učestvuju ostala deca.

Dobro je da se tzv. normalnoj deci približno dočara taj svet.

 Kako da objasnite, prvenstveno sebi, a zatim i svom detetu kako se osjećaju njihovi vršnjaci koji ne vide?

Najbolji način je povezom preko očiju. Čim probate da napravite nekoliko koraka ili da odete u drugu prostoriju sve će vam biti jasno.
Osim toga, slabovida deca se ne osećaju drugačije sem ako im drugi to kažu. Oni sami ne znaju za svetlo i tamu.
Ono što je najvažnije je da se ostvari komunikacija. Što znači da se prema njima odnosite kao i prema drugima. Na taj način će slepo dete znati da je prihvaćeno.

Da bi se slepo dete osećalo prijatno i prihvaćeno bitno je da ne izbegava svakodnevna druženja i aktivnosti u kojima učestvuju i ostali vršnjaci.

Važno je samo da dete koje vidi ponudi ruku slepom detetu i pritom mu opisuje okolinu koja ga okružuje.

Deca manje-više nemaju problema s prihvatanjem takve dece niti imaju predrasude. Izvor predrasuda i prepreka smo mi, roditelji.
Vaspitajte svoje dete tako da bude spremno na suživot sa svom decom, bez obzira na različitosti.

Njima treba podrška vršnjaka i osećaj prihvaćenosti jer se jednako nose s problemima kao i njihovi drugovi istog uzrasta.