Snežana i sedam patuljaka

Jednom davno, živela je lepa princeza čiji su obrazi bili crveni kao ruža, a koža bela kao sneg. Zbog toga su je zvali Snežana. Snežanu su svi voleli, osim maćehe koja je u stvari bila zla i opaka veštica. Svakog dana kraljica bi se ogledala u svom čarobnom ogledalcu i pitala ga:
-Kaži mi, kaži ogledalce moje, najlepša na svetu danas ko je? A ogledalce bi uvek odgovaralo: -Ti kraljice. Svakog dana maćeha je ponavljala svoje pitanje i bila zadovoljna odgovorom. Ali jednoga dana, ogledalce joj odgovori sasvim drugačije: -Bela kao sneg, svetla lica, crne kose, crvenih usnana, najlepša je sada Snežana.
Uvređena kraljica pozove kraljevskog lovca i naredi mu da odvede Snežanu u šumu i ubije je. Lovac je znao Snežanu još od kada je Snežana bila devojčica i bilo mu je žao, ali i on se bojao Maćehe i morao je da je posluša. Lovac je bio dobar čovek, pa odvede Snežanu u šumu i tu je ostavi ne učinivši joj ništa nažao, ali joj naglasio da mora da ode još dublje u šumu i da se nikada ne vrati u dvorac. Ako se vrati njena maćeha poslaće drugog lovca koga neće biti žao kao njega.
Snežana je dugo lutala šumom,išla sve dalje i dublje u šumu i tako lutajući stiže do jedne čudne kućice. Zakucala je na vrata i ušla. Ali u kućici nije bilo nikoga. Ona je bila mala a u njoj je bilo sve po sedam, sedam stolica, tanjira… čak i sedam kreveta ali takođe malih. Snežana je odmah oprala sudove i stavila da skuva ručak. Dok se ručak kuvao on je obrisala pšrašinu, počistila i na kraju legla na krevetiće i zaspala.
Tek uveče vratili su se s posla sedmorica braće, sedam patuljaka koji su živeli u toj kućici. Oni su živeli u toj kućici. Oni su samo spavali preko noći u kući a preko dana radili su u rudniku srebra i zlata.
Kada su ugledali usnulu djevojčicu na jednom od svojih krevetića, patuljci se jako začudiše. Snežana se probudila i posle iznenađenja između njih i kada im je kasnije ispričala o svojoj zloj sudbini i o tome kako se više ne sme vratiti u dvorac.
– Ostani sa nama – rekoše joj patuljci.
– Ti možeš nama kuvati i spremati kuću, a mi ćemo te voleti kao braća i čuvati. Ti možeš i kod nas spavati i tu ćeš biti sigurna.
Snežana se mnogo obradovala, zahvali se patuljcima i ostade kod njih. Tako su živeli zajedno, sretni i zadovoljni, a i zla kraljica je u svom dvorcu bila takođe srećna, jer je mislila da je Snežana mrtva i da je ona opet najlepša žena na svetu. Jednoga dana ponovo zapita ogledalo:
– Kaži mi, kaži ogledalce moje, najlepša na svetu danas ko je? Ogledalo joj tada odgovori:
– Bela kao sneg, svetla lica, crne kose, crvenih usana, najlepša je ipak Snežana. Istog časa kraljica vide u ogledalu sliku kolibice i u njoj sretnu Snežanu i sedam patuljaka.
Kraljica je bila besna: – Ovaj put Snežana neće mi pobeći! Ja ću je srediti svojom rukom. Prerušila se u finu prodavačicu češljeva i svaki češalj koji je imala kod sebe umočila u otrov i krenula je kod Snežane. Kada je stigla tamo zamolila je snežanu da joj da čašu vode kako bi se okrepila i nastavila dalje put, a kao poklon pokloniće joj češalj. Snežan dade joj vode, a veštica joj stavi češalj u kosu i Snežana bez glasa bade u dubok san. Otrov je delovao i ona je trebala da spava dugo, kao da je mrtva. Kada su se patuljci vratili i videli snežanu na podu oni su u čudu počeli da je okreću pomeraju i sasvim slučajno je češalj pao a Snežana se probudila. Patuljci su se obradovali i sutra dan su joj rekli da u buduće sedi u kuću i ne otvara nepoznatim prolaznicima vrata i otišli na posao.
Sutradana, maćeha ponovo zapita ogledalo:
– Kaži mi, kaži ogledalce moje, najlepša na svetu danas ko je? Ogledalo joj tada odgovori:
– Bela kao sneg, svetla lica, crne kose, crvenih usana, najlepša je ipak Snežana. Istog časa kraljica vide u ogledalu sliku kolibice i u njoj sretnu Snežanu.

Snežana i sedam patuljaka…>>