Šta je bulimija?

Kako prepoznati bulimiju?
Osoba ponavljane epizode preteranog uzimanja hrane – najmanje dva puta nedeljno u periodu od tri meseca, sa uzimanjem velikih količina hrane u kratkom periodu

Konstantna preokupacija jelom i neodoljiva želja ili osećaj prisile za unošenjem hrane

Osoba pokušava da spreči gojenje na neki od sledećih načina: periodima gladovanja, izazivanjem povraćanja, izazivanjem pražnjenja creva, upotrebom supstanci za umanjivanje apetita

Osoba sebe doživljava kao debelu i ima stalan strah od gojaznosti

Važna odlika bulimije su epizode unošenja enormno velikih količina hrane za kratko vreme praćene osećajem gubitka kontrole.

Šta je bulimija?

Bulimija je poremećaj ishrane u čijoj osnovi se nalazi više faktora, a karakterišu ga ponavljane epizode prejedanja uz osećanje gubitka kontrole nad uzimanjem hrane, propraćeno kompenzatornim ponašanjem kako bi se izbeglo dobijanje na težini uz preokupiranost telesnom težinom i figurom.
Kao i anoreksija, česće se javlja u razvijenim društvima i kod ženske populacije, ali kasnije u odnosu na anoreksiju – u kasnoj adolescenciji ili ranim dvadesetim godinama.

Poremećaji ishrane

Mada se poremećaji ishrane danas često smatraju bolešću modernog doba, činjenica je da neki od njih datiraju još iz 19. veka. Ono što sada o njima znamo jeste da predstavljaju psihičke poremećaje koji se odražavaju na telo, odnosno telesnu težinu, uzrokujući često druge zdravstvene probleme koji mogu imati letalan ishod.

Poremećaji ishrane mogu biti praćeni simptomima kao što su depresivnost, nisko samopoštovanje, impulsivnost, ljutnja, anksioznost, socijalno povlačenje, teškoće u svakodnevnom funkcionisanju, osećanje krivice posle jela, neefikasnost.

Drugi poremećaji ishrane

Drugi poremećaji ishrane koji se javljaju u savremenom društvu su:

ortoreksija – opsednutost zdravom hranom (ne jedu ništa čemu ne znaju tačan broj kalorija),

bigoreksija – opsednutost razvojem mišićne mase (prate je opsesivno vežbanje, često uzimajnje sredstava za povećanje snage i izdržljivosti),

drunkoreksija – pijenje alkohola, ali uz nejedenje, kako bi se izbegao dobitak na težini,

dijabulimija – poremećaj obolelih od dijabetesa koji ne uzimaju insulinsku terapiju čime telo naglo gubi na težini jer koristi sopstvene rezerve energije tako što ih uzima iz masnih naslaga i mišića,

prejedanje

Svi pomenuti poremećaji često su povezani sa anoreksijom i bulimijom, odnosno mogu se smenjivati ili voditi u jedan od ova dva poremećaja.

Kako se leče poremećaji ishrane?

Poremećaje ishrane neophodno je tretirati psihoterapijom, a za ublažavanje pratećih simptoma ponekad je neophodno uključiti i lekove. Osim toga, u terapiju se često uključuju i lekari drugih specijalnosti: nutricionista, endokrinolog, ginekolog, kardiolog, gastroenterolog.