Stilovi učenja kod dece – II deo

Naučno je dokazano da ljudi, ne obrađuju informacije na isti način. Naši stilovi učenja su različiti.

Stilovi učenja su popularni koncept u psihologiji i obrazovanju i imaju za cilj da identifikuju kako ljudi najbolje uče.

Dok mi verujemo  da svi komuniciramo isto, na srpskom jeziku, što je činjenica, postoje tri dominantna stila srpskog jezika.

Ovi različiti stilovi srpskog jezika određeni su načinom na koji učimo i komuniciramo, i to :

vizuelni, auditorni i kinestetički

Stilovi učenja su popularni koncept u psihologiji i obrazovanju i imaju za cilj da identifikuju kako ljudi najbolje uče.

U studiji Neuro lingvističkog programiranja (NLP) oni se nazivaju stilovima učenja ili reprezentativnim sistemima. To su načini u kojima mi filtiriramo informacije kroz svoja čula i kako ih tipično komuniciramo nazad u svet.

Iako svi koriste sve stilove učenja, uvek jedan ima dominantnu prednost. Baš kao i ljudi koji vole određenu vrste hrane ili različite načine izražavanja sebe, imamo i preferencijalni stil učenja.

Razne statistike sugerišu da su u razvijenim zemljama ljudi pretežno

65% vizuelci

23% kinesteticari

12% auditivci

Većina dece su kinestetičari, ali nije nužno.

Kinestetički učenici ne mogu da sede dugo na mestu i više vole da pomeraju svoja tela u nekoj aktivnosti. Iako deca vizuelci više vole da uče gledajući slike, auditivni učenici vole više razgovor.

Ako je većina učenika učenika vizuelna, a nastavnik ne pokazuje slike iili ne piše po tabli, onda će većina učenika ostati uskraćena da dobro nauči gradivo.

To je tako jednostavno. Ne znamo šta ne znamo.

Zato je izuzetno važno  da ne osuđujemo unapred decu, obrazovni sistem, pa ni same sebe.

Dozvolimo deci da postepeno uče, zajedno sa nama njihovim roditeljima.

Silvija Marković
NLP Trener

Još sličnih tekstova pročitajte OVDE