Strah od škole – Skolinofobija

Detetu je potrebna pomoć starijih kako bi se rešilo straha. Pri tome je nužna saradnja roditelja i škole. Naravno da je nemoguće ‘vratiti’ dete u školu bez pomoći vršnjaka. Ponekad je dovoljan i samo jedan prijatelj da se dete oseti prihvaćeno i zadovoljno, ali je potrebno u razredu graditi osećaje poverenja, uvažavanja različitosti, razvijati takve odnose da se svako dete među vršnjacima oseća sigurnim i ravnopravnim članom.

Potrebno je utvrditi uzroke straha, roditelji u dogovoru s učiteljem treba da nastoje da ih uklone i treba preduzeti mere da dete zavoli školu i učitelja, da se oslobodi straha, stekne sigurnost u vlastite sposobnosti, mogućnosti i veru u postizanje zadovoljavajućih školskih rezultata.

Ukoliko u školi i roditeljskom domu vlada poverenje, uvažavanje dečje ličnosti, deca su dobro prihvaćeni i ravnopravni članovi, imamo uslove za zdrav razvoj dece. Tada se deca osećaju prijatno, sigurno, zadovoljno, sretno i nema mesta za razvoj strahova.

Kvalitetan odgajatelj (roditelj, učitelj) omogućava detetu da greši, a da za to ne bude kažnjeno. Ukidanje straha poziva na zalaganje. Prihvatanje grešaka stimuliše učenje. Uspostaviti poverenje znači stvoriti osećaj da sam zainteresovan: tu sam da bih ti pomogao, a ne da bih te povredio; mislim na tvoje dobro. Kad ti postižeš uspehe, kad kvalitetno radiš i kad zadovoljavaš svoje potrebe, to isto činim i ja.

Može pomoći ako detetu pričamo o svom strahu iz detinjstva, o strahovima i iskustvima drugih ljudi, ako mu pričamo priče o hrabroj deci, hrabrim ljudima… S mlađom decom može biti korisno ako izmišljamo, dovršavamo priče u kojima se neko boji, ako se igramo- menjamo uloge, plašimo nekoga, ako se igramo pantomime (budite strašni, glumite strah), možemo igrati, izmišljati strašne pokrete…

Važno je naglasiti da strah od škole nije moguće rešiti kod kuće, izostanci iz škole samo potstiču dečji strah. Detetu se može pomoći tačnim planiranjem, a ne izbegavanjem situacije.

Svako oklevanje, pokušaj izbegavanja odlaska u školu, a pogotovo javno odbijanje, roditelj mora da najozbiljnije shvati. Dobro je prvo se obratiti učitelju – nastavniku deteta, a ukoliko simptomi traju više nedelja preporučuje se pomoć stručnjaka.

Hvala sajtu: www.uciteljskikutak.wordpress.com