Sveta Petka – Prepodobna mati Paraskeva

Sveta Petka – Prepodobna mati Paraskeva

Posle mnogo godina, Bog hoteći da proslavi ugodnicu Svoju otkri svete mošti njene. Nedaleko od mesta gde prepodobna mati Paraskeva beše sahranjena podvizavaše se na stubu u molitvenom tihovanju neki stolpnik.

Dogodi se da tamo talasima bi izbačeno telo nekog mornara koji se za vreme plovidbe teško razboleo i umro. Od tog leša stade se širiti strahoviti smrad, da je prosto bilo nemoguće proći tim putem. Taj smrad nije mogao trpeti čak ni stolpnik, te zbog toga bi prinuđen da siđe sa stuba i da naloži nekim ljudima da iskopaju duboku rupu i usmrdeli leš zakopaju. Kopajući rupu, ti ljudi, po promislu Božjem, nađose netljeno telo gde leži u zemlji, i začudi se tome.

Ali kao prosti i neverni, oni ne obratiše na to potrebnu pažnju i shvatiše kako treba. I govorahu među sobom: “Kada bi ovo telo bilo sveto, Bog bi to otkrio preko kakvih čudesa.” Sa takvim rasuđivanjem oni ponovo zatrpaše netljeno telo zemljom, bacivši tamo i smrdljivi leš, pa otidoše svojim kućama.

A kad padne noć, jedan od njih, neki Georgije, čovek hristoljubiv, moljaše se Bogu u svojoj kući. I zaspavši pred zoru on vide u snu neku caricu gde sedi na presvetlom prestolu, a okolo nje mnoštvo svetlih vojnika. Videvši to, Georgija obuze strah, i on pade na zemlju pošto ne beše u stanju gledati taj sjaj i lepotu.

Jedan od tih svetlih vojnika uze Georgija za ruku, podiže ga i reče mu: “Georgije, zašto tako omalovažiste telo prepodobne Paraskeve i pogreboste pored njega smrdljivi leš? Smesta izvadite telo prepodobne i položite na dostojnom mestu, jer Bog hoće da sluškinju Svoju proslavi na zemlji.”

Tada i ta svetla carica reče Georgiju: “Pohitaj te izvadi moje mošti i položi ih na česnom mestu, ne mogu više da trpim smrad onoga leša. Jer i ja sam čovek, i postojbina je moja Epivat, gde vi sada živite.”

Te iste noći imađaše takvo isto viđenje i jedna blagočestiva žena, po imenu Jevtimija. Sutradan oni oboje ispričaše svima o svojim viđenjima. Kada to ču blagočestivi narod, svi sa svećama pohitaše k moštima prepodobne Paraskeve i izvadivši ih sa velikim strahopoštovanjem iz zemlje, radovahu im se kao nekom skupocenom blagu. Svete mošti biše svečano položene u crkvi svetih i svehvalnih apostola Petra i Pavla u Epivatu.

Mošti njene čudotvorne u toku vremena behu prenošene: u Carigrad, u Trnovo, pa opet u Carigrad, pa u Beograd. Sada se nalaze u Rumuniji, u gradu Jašu. U beogradskom gradu nalazi se voda (agiazma) svete Petke, koja čudotvorno leči sve one bolesnike, koji s verom u Boga i ljubavi prema ovoj svetiteljki k njoj pritiču.

Mnoge porodice proslavljaju Svetu Petku kao krsnu slavu.

Sveta Petko moli Boga za nas!