Svetski dan zdravlja

Svetski dan zdravlja, 7. april se u svetu obeležava od 1950. godine sa težnjom da se pojača svest o značaju zdravlja.
Svake godine, SZO izabere ključni globalni zdravstveni problem i organizuje međunarodne, regionalne i lokalne manifestacije (događaje) na taj dan i tokom cele godine kako bi istakla značaj izabrane oblasti.

7. april, Svetski dan zdravlja je jedna od najboljih prilika da se poveća svest o globalnim zdravstvenim prioritetima.
Ove godine su u fokusu bolesti srca i krvnih sudova.
Povišen krvni pritisak je najučestalija bolest srca i krvnih sudova i odgovoran je za nastanak više od polovine svih bolesti srca i krvnih sudova.

U Srbiji približno 47% odraslog stanovništva ima hipertenziju (povišen krvni pritisak), odnosno svaki drugi odrasli muškarac i 2/5 odraslih žena.

Prema rezultatima istraživanja zdravstvenog stanja odraslog stanovništva Srbije, skoro polovina stanovnika nije bila svesna da ima povišene vrednosti krvnog pritiska. Takođe, više od polovine onih koji znaju da imaju povišen krvni pritisak (hipertenziju) nisu uzimali lekove terapiju zbog nedostatka finansijskih sredstava (pri tom su pušači) i stava da im terapija nije potrebna.

Faktori rizika za nastanak hipertenzije uključuju pušenje, nepravilnu ishranu, fizičku neaktivnost.
Svaka treća žena, skoro svaki četvrti muškarac i svaka peta mlada osoba uzrasta od 15 do 19 godina je u kategoriji svakodnevnih pušača. Nedovoljno je fizički aktivno 68% stanovnika, 20% stanovnika ne razmišlja o zdravlju prilikom izbora namirnica, a skoro svaki drugi stanovnik Srbije jede ribu manje od jednom nedeljno.
Promenom načina života osoba može da utiče na faktore rizika.

Svetska zdravstvena organizacija je ove godine Svetski dan zdravlja – 7. april posvetila upravo ovom zdravstvenom problemu sa ciljem da smanji učestalost infarkta i šloga kao posledica povišenog krvnog pritiska.

Bolesti srca i krvnih sudova se mogu sprečiti jer su prouzrokovane preventabilnim faktorima rizika kao što su visok krvni pritisak, visok nivo holesterola, prekomerna telesna masa i gojaznost, pušenje i prisustvo šećerne bolesti. Oni se mogu u velikoj meri sprečiti i kontrolisati usvajanjem zdravih navika kao što su pravilna ishrana, redovno bavljenje fizičkom aktivnošću i ostavljanjem pušenja.

Pušenje – izaziva jednu petinu svih kardiovaskularnih bolesti. Pušači imaju dvostruko do trostruko viši rizik za pojavu srčanog i moždanog udara, u poređenju sa nepušačima. Rizik je veći ukoliko je osoba počela da puši pre 16. godine života. Rizik raste sa godinama i viši je kod žena nego kod muškaraca. Ukoliko pušač istovremeno koristi oralna kontraceptivna sredstva, rizik za pojavu infarkta se povećava za čak 20 puta.
Više od polovine školske dece u Srbiji starosti između 13 i 15 godina (54,7%) su već pušili cigarete, a svaki šesti (16,3%) trenutno puši. Približno jedna trećina (31,3%) su zapalili svoju prvu cigaretu pre nego što su navršili 10 godina, što ukazuje na visok potencijal upotrebe duvana u kasnijem periodu života i potencijalno visoku prevalenciju bolesti koje prouzrokuje duvan. Mladi ljudi su u velikoj meri izloženi duvanskom dimu od strane drugih, taj procenat učenika je izuzetno visok (97,4%) i najveći je u Evropskom regionu.

Nepravilna ishrana…>>