Tikovi kod dece

Šta dovodi do pojave tikova?

Još se uvek ne zna sa sigurnošću šta dovodi do pojave tikova. Ranije se smatralo da su emocije glavni uzrok njihovog javljanja, ali danas se naučnici usmeravaju na biološke, hemijske i ekološke faktore. Pretpostavlja se da je sklonost ka razvoju tikova jednim delom urođena. Genetski faktori su prisutni u 75% slučajeva. Još uvek nije izdvojen jedinstveni gen pa se smatra da na pojavu tikova utiče interakcija gena i okoline.

Takođe, posebna pažnja pridaje se i istraživanju prenatalnog uticaja. Tačna neurohemijski uzrok takođe nije poznat, ali se smatra da važnu ulogu igraju neurotransmiteri dopamin i serotonin. Neuroleptici (lekovi koji smanjuju nivo dopamina u mozgu) smanjuju učestalost i intenzitet tikova, što ukazuje na važnost dopamina u njihovoj regulaciji. S pojavom tikova povezuju se i korišćenje određenih lekova (za ADHD) ili zdravstvena stanja, kao što je cerebralna paraliza ili Hantingtonova bolest, infekcija streptokokom, hipoglikemija…

Kada potražiti pomoć?
Za početak, važno je proceniti u kolikoj meri tikovi utiču na kvalitet života deteta. Neki su tikovi slabije izraženi i ne ometaju dete značajno pa se sami od sebe s vremenom povuku. Ako su tikovi ipak značajno ometajući, bez obzira na njihovo trajanje, ako traju duže od mesec dana ili ako je prisutno više vrsta tikova (motorički i glasovni) potrebno je potražiti stručnu pomoć.

Kako pomoći detetu?
Trenutno ne postoji lek za ovaj poremećaj. Koriste se određeni lekovi koji mogu umanjiti intenzitet tikova, ipak oni ih neće u potpunosti zaustaviti. Za početak, važno je edukovati roditelje o poremećaju, jer ako razumeju šta se događa s njihovim detetom, lakše će se nositi s tim i biće sposobni da podrže dete na adekvatniji način. Uopšteno se smatra da osobe koje su podržane i kojima je pruženo razumevanje od strane porodice imaju veću verovatnoću popuštanja simptoma. Ne smete prekoravati dete zbog tikova, niti mu je potrebno skretati dodatnu pažnju na njih jer to može dovesti do dodatnog stresa i pogoršanja simptoma.
Pošto je stres jedan od uzročnika pogoršanja tikova, važno ga je redukovati, tako da se prvo identifikuje u kojim situacijama dolazi do njega, da bi se zatim moglo krenuti u razradu strategija suočavanja. Osim toga, koriste se i različite tehnike relaksacije, vođenih fantazija…

Bihevioralna tehnika
Najčešće je korišćena bihevioralna tehnika tzv. zamena navika. Sastoji se od dva dela. Prvi je trening svesnosti kod kojeg osobe broje i identifikuju na glas svaki tik, dok u drugom delu osoba uči da izvodi novo ponašanje koje se ne može odvijati u isto vreme kad i tik, a nije toliko primetno za druge (npr. Ako neko ima tik koji uključuje trljanje glave, novo ponašanje bi uključivalo stavljanje ruku na kolena tako da se tik ne može realizovati). Ova metoda pokazuje 89-96% uspešnosti za motoričke tikove i 38-96% za glasovne tikove.

Hvala sajtu: www.istrazime.com