Trinaest navika koje možemo naučiti od naroda Japana

Japanska deca svakog dana zajedno sa učiteljima čiste svoju školu kako bi se naučili poštivati čistoću, ali i rad.
Prosečno kašnjenje vozova u Japanu je 7 sekundi godišnje. Vreme se poštuje.
Radnici koji vode računa o higijeni se u Japanu zovu “inženjeri zdravlja” i veoma su dobro plaćeni.
Japan praktično nema prirodne resurse, svake godine ga pogađa na stotine zemljotresa, ali je i pored toga druga ekonomija sveta.
Hirošimi je bilo potrebno samo 10 godina da se oporavi posle atomske bombe.
U Japanu se mobilni telefoni ne koriste u gradskom prevozu, restoranima i javnim mestima zato što to uznemirava druge ljude.
Đaci od prvog do šestog razreda u školi uče etiku u odnosu prema drugim ljudima.
Iako Japanci spadaju među najbogatije ljude na svetu skoro nikada nemaju kućne pomoćnice ili dadilje. Roditelji se uvek sami brinu o deci.
Deca u mlađim razredima nemaju ocene. Cilj obrazovanja je pre svega građenje zdrave ličnosti.
U restoranima ćete videti ljude koji jedu tačno onoliko koliko im je potrebno. Hrana se nikada ne baca.
Svako ko ima psa mora da nosi kesice i počisti za svojim ljubimcem. Čistoća je deo japanske etike.
Posle obroka u školi deca uvek peru zube!
Deca u školama imaju pauzu za ručak od pola sata iako mogu završiti obrok za mnogo manje vreme. Važno je jesti u miru, smatraju u Japanu.