Uskrs i porodica Gde god krenem čuje se isto pitanje: Šta planiraš za praznike?
Komercijalizacija proizvoda nametnula je izazove svakome da kupi poklone za svoje najdraže. I dok se s jedne strane ostvaruju snovi nekih o poklonima za Uskrs, s druge strane, svesno ili ne, učimo decu da je normalno da se dobija mnogo poklona za praznike. Prisetite se samo šta ste im sve kupili za Novu godinu i Božić.
A šta se potom događa? Dete s prevelikom količinom igračaka se lako prebacuje s jedne igračke na drugu, ne razvija odnos prema njima, ne nauči da ceni igračke jer stalno očekuje nešto novo, nešto drugačije bez zadubljivanja u prethodno.
Da li su detetu potrebne stotine igračaka – NISU.
Pun sto raznih đakonija – NIJE. Pogotovo kada zna da ste silno vreme proveli u kuhinji spremajući i meseći a vreme sa detetom potpuno izostavili.
Zapitajmo se da li dete može bez zagrljaja, bez roditelja, porodice. NE MOŽE.
A da li smo mu mi to osigurali?
Da li smo između redova uznemiravanja zbog recesije, gužve na poslu, gužve na putevima zastali i zagrlili svoju najvredniju “stvar” na svetu? Jesmo li mu dozvolili da sam farba jaja? Da li smo zatražili oproštaj od nekog dragog koga smo od sebe udaljili našom greškom? Nismo?
Možda je vreme da prihvatimo šansu koju nam praznici pružaju. U igri nije ni novac, ni pokloni.
Jednostavno dobra volja i želja za porodičnim mirom…>>