Uskršnji post

Uskršnji post pred praznikom vaskrsenja Hristovog.

Post je, kao što je poznato, uzdržavanje od mrsne hrane i prekomernog jela i pića. Međutim nejedenje mrsne hrane nije suština posta. Najvažnija odlika posta je uzdržavanje od rđavih i zlih dela, zatim činjenje dobrih dela i vežbanje u vrlini, praštanju, skromnosti, smirenju, u obuzdavanju svih telesnih strasti. Znači, post je ne samo telesno uzdržavanje, nego i duhovno.

Crkva je propisala četiri posta godišnje: Uskršnji ili Časni post, Petrovski, Gospojinski i Božićni. Ovi postovi se zovu višednevni.
Jednodnevni je post svake srede i petka, osim razrešenih sedmica (koje su naznačene u kalendaru), i još Krstovdan uoči Bogojavljenja (18. januara), Usekovanije 11. septembra i Krstovdan 27. septembra.

U ove dane se ne jede meso i mast, jela od mleka i drugo što je, manje više poznato. Jede se, dakle, posna hrana spremljena na ulju.

Kada neko želi da se pričesti, obavezan je da, sedam dana uoči pričešća, posti “na vodi”, znači bez ulja. Sve što se sprema od biljnih namirnica, priprema se na vodi (kuvan pasulj, krompir, šargarepa, grašak) i ne zapržava se.

Veliki Petak se, takođe, obavezno, posti na vodi.

Ukoliko slava padne uz post, u sredu ili petak, ili neki drugi posni dan, – obavezno se sprema posna slava. Isto tako, ukoliko se obavlja sahrana ili daća, sprema se posna hrana, bez obzira da li se u toj kući posti ceo post.

Neki vernici poste samo prvu i poslednju nedelju posta, smatrajući da je to dovoljno. To je isto kao kad bi zidali most preko reke, pa ozidali sa jedne i druge strane obale, a sredinu ostavili nesagrađenu.

Uskršnji post je najvažniji za pravoslavne vernike. Naziva se i Veliki, ne samo zbog dužine, već i zbog njegvog značaja. To je vreme našeg duhovnog pripremanja za najvažniji hrišćanski praznik – Vaskrsenje Gospoda našega Isusa Hrista, koji ove godine “pada” 02. maja.

Da je taj post trajao četrdeset dana potvrđeno je na Prvom Vaseljenskom Saboru 325 godine, ali je postojao i ranije, a Sabor je samo to ustanovio. Dužina ovog posta nije slučajno određena. To ima veze sa četrdeset dana posta Mojseja na Sinaju kada je primio Deset zapovesti (Knjiga Izlaska 34:28) i četrdeset dana posta Gospoda Isusa Hrista (Sv. Matej 4:1) pre nego što je počeo svoju spasiteljnu misiju.