Da li je uskršnji zeka moderna novotarija?
Uskršnji zeka
U hrišćanskom svetu Uskrs se slavi kao dan vaskrsenja Isusa.
Milioni ljudi će kao simbol Uskrsa bezrezervno prihvatiti sliku zeca koji ostavlja jaja u gnezdo.
Šta uopšte zec i jaja imaju zajedničko? Šta imaju zajedničko sa Isusom? Zašto zec ostavlja jaja u gnezdo?! Zar nije logično da to radi kokoška?
Evo objašnjenja.
Zec odnosno kunić je još u doba pre hršćanstva bio simbol plodnosti, a u anglo-saksonskim narodima predstavljao je zemaljsko utelovljenje boginje plodnosti Eastre. Otuda i naziv za Uskrs u većini zemalja.
Zečevi i kunići bili su tada znani kao životinje sa najbržom mogučnošću razmnožavanja i bili su simbol novog rađanja života u proleće, kada se slavio paganski praznik dolaska proleća. Za vreme tih proslava, verovalo se da zec donosi jaja kao simbol novog proleća.
Slično tome i uskršnja jaja imaju pagansko poreklo. Upotreba jaja kao simbola seže u daleku prošlost. Jaje je u Mesopotamiji bilo simbolički povezano sa boginjom plodnosti Astarte. Vekovima pre pojave hrišćanstva ljudi su u proleće međusobno razmenjivali jaja, opet kao simbol novog života, obilja i rađanja. Bogataši su poklanjali jaja prekrivena zlatnim listićima, dok su obični ljudi farbali jaja travama i lišćem.
Još su Egipćani stavljali jaja u grobove svojih pokojnika. Kasnije to čine i stari Grci. Rimska poslovica kaže “Sav život dolazi iz jajeta”.
Posebno su običaji poklanjanja jaja bili rašireni među germanskim i slovenskim narodima. Poklonjeno šareno jaje na Uskrs, prema narodnom verovanju, donosi sreću, a taj običaj je počeo da se širi oko 1000. godine.