Uvećava se dečji dodatak za određene kategorije

Novi Zakon o finansijskoj podršci porodici s decom trebalo bi da se nađe pred poslanicima do kraja godine. Javna rasprava završena je još početkom prošle godine. U međuvremenu, tekst Zakona je dorađivan i predložene su dodatne novine. Cilj svih mera je da se roditelji finansijski pomognu i da, pre svih, majke lakše usklađuju rad i roditeljstvo.

Isplata naknade porodiljama ubuduće neće zavisiti od mogućnosti i volje poslodavca, jer će se isplaćivati direktno na račun porodilje. To je, kažu u Udruženju “Roditelj”, značajna novina jer daje finansijsku sigurnost ženama posle porođaja, kada im je i najpotrebnije. Naknadu će dobijati i žene koje do sada na nju nisu imale pravo.

“To su sve one žene koje rade po ugovoru o radu, ugovoru o povremenim i privremenim poslovima, žene koje su na selu, žene koje se bave poljoprivredom i to je vrlo značajno”, kaže Gordana Plemić iz udruženja “Roditelj”.

Novi predlog je i da se roditeljski dodatak za prvo dete uveća sa 39.000 na 100.000 dinara. Isplaćivaće se na 24 rate, što je nešto više od 4.000 mesečno.

“Mi smo mislili da je 12 rata negde mnogo delotvornije, posebno za prvo dete kada dobijete, ali eto ostalo je na 24 rate tako da mislim da je to isto značajna pomoć i jedan malo veći odnos nego što je bio u prethodnom periodu”, objašnjava Gordana Plemić.

Vanja Macanović iz Autonomnog ženskog centra takođe ističe da je najviše novca potrebno kada se dobije prvo dete.

“Tu država u stvari treba da interveniše. Naš komentar bio je vezan za dečji dodatak i za iznos dečjeg dodatka jer se nije menjao od 2002. godine i to je potpuno sramotno jer kad vi pogledate da od toga roditelji ne mogu svojoj deci da plate mesečno ni ishranu u školi”, ukazuje Macanovićeva.

Iznos dečjeg dodatka, koji je mera za smanjenje siromaštva dece, ostaje isti, u septembru je iznosio oko 2.700 dinara po detetu. Novina je da će za decu sa smetnjama u razvoju biti uvećan 50 odsto.

“Zadatak radne grupe je da se Zakon postavi u postojećim okvirima, da se izvrši preraspodela u okviru prava i postojećih sredstava, da se s jedne strane spreče zloupotrebe, da se proširi obuhvat korisnika i da se proširi neki obim prava koliko je god moguće”, kaže Milena Antić iz Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja.

Budžet zakona je 52 milijarde dinara, uz mogućnost da se taj iznos poveća tokom usklađivanja dva puta godišnje – 1. aprila i u oktobru.