Vaskrsenje Gospodnje (Vaskrs, Uskrs, Pasha, Veligdan, Vazam) je stari praznik; praznuje se još od vremena apostola, ali ne svuda u isti dan: negde je praznovan zajedno sa jevrejskom Pashom, negde 14. dana meseca jevrejskog Nisana, a negde u nedelju posle jevrejske Pashe. Na prvom Vaseljenskom saboru, odlučeno je da se svuda praznuje jednog dana, i to posle prolećne ravnodnevice, prve nedelje posle Jevrejske Pashe i punog meseca.
Uskrs je najsvečaniji praznik u godini; on je praznik nad praznicima. Na taj dan skidaju se dveri u crkvi na oltaru, čime se želi pokazati da je Isus vaskrsenjem svojim pobedio smrt i otvorio rajska vrata. Cela nedelja po Uskrsu naziva se Svetla nedelja, a crkvene pesme koje se tada pevaju, pune su radosti i veselja, pevaju se cak i u tužnim prilikama, na pogrebu, ako bi se desio te nedelje.
Umesto uobičajenog pozdrava, narod se na Uskrs i cele Svetle nedelje pozdravlja sa: “Hristos voskrese!” i “Vaistinu voskrese!”.