Voće bebina poslastica

Voće svojim ukusom i mirisom utiče povoljno na apetit odojčeta. Voće se uvodi u bebin jelovnik tokom petog i šestog meseca života. Može se dati u obliku voćnog soka (razblaženog), ili u obliku voćne kaše – od voća koje je termički obrađeno (kuvano, pečeno, na pari).

Voće bebina poslastica
Voće sadrži veliku količinu vode, ugljenih hidrata, minerala, vitamina i mineralnih materija. Ima malo belančevina i masti (osim jezgrastog voća – orah, lešnik, badem, koje se inače ne daje deci pre 3. godine života).

Za početak dohranjivanja preporučuje se davanje sezonskog voća, koje uspeva na našem tlu: jabuke, kruške, kajsije,
šljive, breskve. Nabrojano voće odojčad lako podnose.

Citrusno voće, kao i jagode, maline i kupine, zbog rizika od alergijskih reakcija ne treba davati u prvoj godini života.
Voće pripremamo tako da ga odmah damo detetu, naročito voćni sok, jer se stajanjem gube vitamin C i neke kiseline, te menjaju boju i ukus soku ili kašici.

Voćni sok se daje razblažen sa prokuvanom vodom, i to u maloj količini (dve kašičice). Količina soka se postepeno povećava do 50ml na dan.

Vreme davanja soka je između dva podoja (mlečna obroka). Kasnije se od istog voća počinju davati voćne kaše, prvo od kuvanog ili pečenog voća, a zatim od svežeg, kao zamena za jedan podoj ili mlečni obrok.
Prvo se daju sokovi od jedne vrste voća, a kada se utvrdi podnošljivost, mogu se davati kokteli od više vrsta voća. Preporučujem da počnete sa bistrim voćnim sokovima, sveže ceđenim, a kasnije davati kašaste.
Na tržištu se danas nalaze bebi sokovi i voćne kaše od organski uzgajanog voća, koji su zdraviji za bebu.

 Živka Vlajković, dipl. nutricionista
Autor knjige Bebi kuvar