U prošlosti, u srpskom narodu su postojali brojni običaji kićenja zelenilom u prolećnim mesecima, martu i aprilu, da bi se izazvala magična moć prolećnog buđenja prirode i zaštitilo zdravlje ljudi.
Kićenje zelenilom bilo je zastupljeno kod starih evropskih naroda pa i Slovena. Drvo vrba i vrbovo pruće predstavljali su simbol napretka i podmlađivanja. To je zapravo vera u moć prenošenja životne energije na bolesne, stare, i mlade osobe.
Postojao je i običaj maskiranja ljudi ili životinja u lišće i drveće, simbolično, pomažući goloj zemlji da se obuče u zelenilo i krči put proleću. U srpskim selima, održavan je stari običaj pod imenom Lazarice. Naime, na Lazarevu subotu, devojke su se kitile zelenilom i okićene vrbom obilazile su seoske domove i pred njima, igranjem i pevanjem prigodnih pesama prizivale su duhove prirode da podare zdravlje ljudima i stoci, svim ukućanima i napredak domaćinstvu. U nekim domovima bio je običaj da se na Cvetnu nedelju, vrbovim i drenovim grančicama kite bunari, vrata, prozori i kućne ograde.