Zabrinutost oko količine mleka

Lažni alarmi koji ne znače da je mleka malo tj da “mama nema mleka”

Neke majke misle da imaju problem sa količinom mleka iako je količina mleka koju daju bebi sasvim dovoljna. Uglavnom uočavaju simptome ponašanja koje je nesto drugo prouzrokovalo ili ih brine ponašanje bebe koje je ustvari potpuno normalno za dojene bebe. Ukoliko vaša beba ima dovoljno mokrih pelena, dovoljno kaki i napreduje u težini, onda ništa od dole navedenog ne bi trebalo da vas brine:

• Beba često sisa. Mnogo beba ima jako veliku potrebu da sisa kao i da često budu u maminoj blizini. Česti podoji zadovoljavaju ove potrebe iako beba nema potrebu za većom količinom mleka.
• Beba izgleda gladna sat vremena nakon podoja. Ljudsko mleko se mnogo brže absorbuje iz digestivnog trakta. Ono je takvog sastava da stvara mnogo manje opterećenje na bebin sistem za varenje od adaptiranog mleka tako da biva brže svareno. To je razlog zašto se bebe koje se doje hrane češće od beba koje se hrane adaptiranim mlekom.
• Beba iznenada povećava frekvenciju i/ili duzinu podoja. Bebe koje su bile pospane kao novorođenčad obično se „probude“ oko druge – treće nedelje starosti i počinju česće da traže podoje. Bebe takođe imaju i skokove u razvoju (oko druge nedelje, šeste nedelje i trećeg meseca, a i kasnije). U toku ovih skokova sve bebe traže češće podoje da bi stimulisale veću proizvodnju mleka.
• Beba iznenada skraćuje trajanje podoja, mozda na 5-10 minuta za jednu dojku. Postoji mogućnost da je beba u stanju da izvuče dovoljnu količinu mleka jer je postala jača i iskusnija.
• Beba je nervozna. Većina beba ima svoje trenutke u toku dana kada su nervoznije i razdražljive. Ovo se uglavnom dešava u isto vreme svakog dana. Ima beba koje su razdražljive svo vreme. Razdražljivost može biti pruzrokovana raznim stvarima, a ne samo glađu iako se često ne primećuju. Mnoge majke nažalost pomisle da beba ne dobija dovoljno mleka.
• Mamine dojke „cure“ malo ili nimalo. Curenje dojki nije znak da li majka prizvodi dovoljno mleka. Majke čije dojke cure u toku podoja primećuju da curenje mleka između podoja više ne predstavlja problem kada se uspostavi ponuda i potražnja.
• Grudi su odjednom postale mekše. Ovo se dešava zato što se u toku prvih nedelja stabilizuje ponuda i potražnja. Dojke prestaju da budu prepunjene kao u prvoj nedelji – dve.
• Majka nikada ne oseća let down (refleks ispuštanja mleka) ili taj refleks nije više jak kao nekada. Vremenom ovo se može desiti. Neke majke ne osećaju ispuštanje mleka ali one mogu da nauče da prepoznaju efikasno sisanje tako što će pratiti ritam sisanja njihove bebe. Na početku podoja ritam je jak i brz da bi zatim prešao u lagani ritam, par puta beba sisa pa proguta, napravi pauzu pa ponovo par puta povuče, proguta, pa pauza i tako u krug do kraja podoja.
• Beba je merena pre i posle podoja i rečeno joj je da beba nije dovoljno sisala. Merenje posisanog mleka pre i posle podoja se pokazalo neefikasnim. Može se uzeti u obzir jedino ako se radi duže vreme. Čak i tada ovaj metod nje pouzdan. Bebe imaju svoj ritam kada i koliko će sisati.
• Beba prihvata flašicu posle podoja. Većina beba će rado „piti“ iz flašice i kada im je stomak pun jer sve bebe vole da sisaju. Ovo nemora da znači da je beba gladna.
• Majka može da izmuze samo malo mleka. Izmlazanje mleka je veština koja se vremenom i praksom uči. Količina mleka koju majka izmuze nije pokazatelj stvarnog stanja (količine) u dojkama.

Kada beba počne da jede čvrstu hranu?

Majčino mleko je preporučeno kao osnovna hrana za bebu u toku prve godine života. Pošto se čvrsta hrana (dohrana) daje kao dodatak obroku, majke bi trebalo sve do prvog rođjendana prvo da nude dojku pa tek onda da dodaju čvrstu hranu. Postepeno se povećava količina čvrste hrane.

Nudeći bebi prvo podoj majka može da bude sigurna da beba dobija dovoljno mleka koje je potrebno bebi za rast. Kada beba (dete) napuni godinu dana vreme je da se prvo daje čvrsta hrana, a podoj se ostavlja za posle obroka ukoliko beba želi da sisa.

Noćni podoji

Bebe rastu jako brzo i zbog toga imaju potrebu da sisaju i noću. Jednako dojke mogu da se prepune ukoliko se ne prazne 5, 6 ili više sati bez prestanka u toku noći. Ukoliko se dojke prepune postoji mogućnost da dođe do mastitisa (upale dojke). Isto tako beba može imatu teškoće da prihvati dojku koja je prepunjena.

Mnoge bebe se bude noću da sisaju čak i kada prerastu naziv beba i postanu dete. Razlozi za noćno buđenje mogu da budu: glad, rast zubica, nemir zbog nove faze u rastu bebe i usamljenost. Pored ovih razloga uvek može da se desi još nešto. Beba koja je do skoro spavala maltene celu noć takođe može da počne da se budi noću zbog zubica ili iz nekog drugog razloga.

Čak i veća beba može da ogladni u toku noći. Dešava se da deca starosti oko 9-10 meseci počnu da se bude tražeći dojku.

Postoji mnogo alternativnih rešenja koja mogu da olakšaju noćno dojenje. Bebin krevetić može da se stavi uz mamin krevet. Dušek ili vreća za spavanje može da se stavi na pod pored roditeljskog kreveta. Moze da se stavi krevet ili dušek u bebinu sobu na kom se mama ispruži noću da podoji bebu pa sa njom nastavi spavanje do jutra ili je ostavi na tom krevetu a ona se vrati u svoju sobu… Moguće je i staviti jednostavo dete u krevet sa roditeljima da se podoji i nastaviti spavanje zajedno, deo noći ili čak celu noć. Majka treba jednostavno da se potrudi da udovolji svojim i bebinim potrebama jer bebe tako brzo odrastu.

Hvala sajtu www.superbeba.com