Zašto je doček nove godine 31. decembra? Da li ste se ikada, dok ste se spremali za “najluđu noć“, zapitali zašto je slavimo i od kada potiče ovaj običaj?
Naučnici veruju da se Nova godina slavi već četiri hiljade milenijuma, ali prvi januar nije oduvek bio početak kalendarske godine, već se ona u raznim kulturama obeležavala od decembra do maja.
Nova godina simbolizuje novi početak i priliku da se poželi da u narednoj sve bude bolje nego do sada.
Novoj godini se, po pravilu, svi radujemo. Dobro, neki manje, ali svi se spremamo za doček.
Sećamo se nekih dočeka iz detinjstva – mirisa, boja, ukusa, poklona, zagrljaja, čestitanja… Svi nabacimo setan osmeh kad se setimo tih bezbrižnih dana…
Slede prvi dočeci sa društvom, sa simpatijom, u braku, sa prvim detetom, sa drugim… Na planini, kući, na onoj nezaboravnoj žurci, u vojsci, u porodilištu…
Pitate li se zašto je doček nove godine 31. decembra? Zašto nije 22. juna ili 9. septembra?
Da li je datum početka nove godine astronomsko ili istorijsko pitanje? Ili je pitanje tradicije?
Istorijsko je pitanje, međutim, kada počinje nova godina. Ima logike da to bude na dan zimske kratkodnevnice jer posle toga obdanica postaje sve duža, a noć sve kraća. Tako su radili Heleni i Stari Sloveni. Ali Vavilonci i, u početku, Rimljani, su novu godinu slavili negde oko prolećne ravnodnevnice što isto tako nije loše rešenje, jer je to doba kada priroda počinje da se budi, a dani postaju duži od noći. Asirci su opet smatrali da se godine menjaju u septembru, onda kada prođe jesenja ravnodnevnica.
Pitanje kada počinje sledeća godina zapravo ni danas nije rešeno u globalu. Jevreji je slave 6. septembra, Kinezi negde krajem januara ili početkom februara (u svakom slučaju slave je dve nedelje). Pravoslavci se drže starog kalendara pa Novu godinu dočekuju 14. januara tvrdeći da je to 1. januar.
Vratimo se našoj temi, zašto baš 1. januar?>>