Zašto je igra bitna u učenju stranog jezika?

Jezik je spona, ono što nas povezuje sa drugim ljudima, pomoću jezika primamo, stvaramo i prenosimo. Pomoću jezika dete konstruiše stvarnost tj. može da opiše realnost, ono što ga okružuje ali i svoj unutrašnji svet, kao i odnos između ta dva. Jezik je jako bitna odlika kognitivnog i socijalnog razvoja deteta.

Samim tim učenje stranog jezika može biti veoma korisno za razvoj deteta.

Učenje stranog jezika može biti težak poduhvat odraslima kao i deci. Poteškoća kod učenja nekog novog jezika može biti ta što je jezik apstraktna kategorija, tačnije ne može se ponekad staviti u kontekst svakodnevnice. Naročito može biti teško za savladavanje kada ne vidimo logiku iza toga šta učimo, već stvari usvajamo mehanički.

Zato se ovde uvodi pojam igre kao bitan faktor u učenju stranog jezika.

U toku igre deca su u akciji, akcijom stiču različita iskustva. Sve dimenzije razvoja su međusobno povezane u igri. U igri deca uče da deluju u promenjenim uslovima, da kreiraju nove kontekste, pregovaraju, preuzimaju različite uloge, postavljaju i rešavaju probleme, istražuju, menjaju i „slave“ ono što znaju.

Pretpostavlja se da određeno značenje koje dete unosi u situaciju učenja proizilazi iz prethodnog iskustva. Svoje prethodne koncepte dete preispituje u svetlu novih stvari koje uči, a posebno u svetlu „rezultata svojih praktičnih “eksperimenata“. Dete traži rešenja u procesu učenja neposrednim istraživanjem sveta i na osnovu toga gradi unutrašnje predstave kao „model sveta“ koji mu pomaže da pravi pretpostavke i da predviđa.

Zato je bitno deci približiti jezik u formi igre, koja nema samo zabavnu funkciju, već i razvojnu i saznajnu funkciju. Vrlo je bitno shvatiti ogroman uticaj igre na život deteta pa i na učenje stranog jezika. Igra u učenju stranog jezika pomaže detetu da traži i nađe značenja, da unapredi veštinu komunikacije na tom jeziku, da se raduje svakom času jer neće osećati “prisilu” da ide na časove.

Vrste igara koje konstruišemo u školi stranih jezika Mogi zajedno sa detetom u učenju jezika mogu biti raznog tipa, jedino je bitno da su tako osmišljene da dete može da unese svoja iskustva, naravno u skladu sa intersovanjima, da gradi i nova iskustva. Kada na ovakav način koncipiramo učenje stranog jezika, ono gubi tu krutost i nezainteresovanost, koju nažalost ima u većini institucija koje se bave obrazovanjem.

Ivana Ristić