ZAŠTO (NE)RADI REČ NE?

Koliko puta ste se našli u situaciji da ste detetu rekli: Nemoj da se penješ! Nemoj da trčiš! Nemoj to da radiš!, a da je dete uradilo potpuno suprotno? Sigurno stotine puta. Sigurno ste primetili da i odrasli to rade? Možda ste se nekad i zapitali zašto se to dešava, pa hajde da otkrijemo!

Razlog „neposlušnosti“ vašeg deteta možemo naći u karakteristikama i načinu funkcionisanja ljudskog uma. Naš nesvesni um, naš čuvar u svakom trenutku života, briše reč NE u rečenici. To znači da kad kažete detetu: Nemoj da plačeš, vi ste mu zapravo dali dozvolu i ohrabrili ga da plače. Kada ste mu rekli da ne trči, ono je samo nastavilo, ne shvatajući, koji tren kasnije, zašto ste ljuti jer je bilo vrlo poslušno. Isto radi i mozak nas odraslih, samo što smo mi, tokom života, imali bezbroj NE situacija pa smo naučili da to znači neku zabranu. Ipak, i na našem nesvesnom nivou, ne i dalje isto znači. Lako ćete shvatiti kako dete reaguje na NE ako vas sada, za trenutak zamolim da ne razmišljate o roze slonu u plavim bermudama na tufne. Nezgodno, zar ne? Šta ste prvo uradili? Pa prvo ste zamislili roze slona u plavim bermudama a neki od vas su čak i tufne stigli da zamisle, a onda ste pokušali da o njemu ne mislite. I koliko god je ova reakcija kratko trajala, ipak je postojala. Jer vaš mozak ne prepoznaje reč NE. A dobili ste vrlo jasnu instrukciju da o slonu ne mislite. Inače, naš nesvesni um je naš najbolji sluga jer radi ono što mu se kaže, stvara navike, potiskuje neželjene emocije da bi nas zaštitio, pamti, on je čuvar našeg zdravlja, pokriva domen emocija, ide linijom manjeg otpora i sve shvata lično. Kada je u skladu sa svesnim umom i onim što pričamo i radimo, onda nemamo problema ni sa samim sobom, ni sa drugima.

Sada se vi sigurno pitate, i dobro je da se pitate, šta onda da kažete? Kada mu kažete Nemoj da bacaš igračke, dete nastavlja da ih baca jer reč NEMOJ ne registruje. Zato se trudite da iz svog rečnika izbacite negacije i detetu se obraćate samo rečenicama u kojima kažete šta želite. Iako je proces izbacivanja negacije zaista proces, i veći je problem nama nego deci, potrebne su jasne smernice i uputstva.

Svaki put kada želite da dete zaustavite u nekoj nameri, zaustavite se prvo vi i odaberite rečenicu koja nema negaciju. Znam da zvuči nemoguće jer će vam prosto izleteti, ali sve je stvar vežbe. Ono što možete je da zapamtite nekoliko rečenica za prvu pomoć.

Umesto da kažete Nemoj da trčiš ili Nemoj da se penješ, daleko je bolje reći Stani! Umesto Nemoj to da diraš, kažite To je opasno ili Pazi! Evo još nekih gotovih rečenica za prvu pomoć:

Nemoj da pričaš punih usta                                                  Prvo progutaj pa nam reci

Ne budi grub prema sestri                                                     Budi pažljiv prema sestri

Nemoj da pališ i gasiš svetlo                                                  Ostavi svetlo ugašeno

Nemoj biti bezobrazan                                                            Budi dobar

Nemoj da me nerviraš                                                             To što radiš me nervira

Ne zaboravi da…                                                                       Zapamti da…

Ti mene ne slušaš                                                                     Molim te, slušaj me

Nemoj da polomiš/prospeš                                                     Budi pažljiva

Vežba čini majstora, zato počnite odmah! Kako ćete se iznenaditi kada vidite da prava reč u pravo vreme potpuno mennja stvar!

Više o načinima uspešne komunikacije sa decom možete naučiti na predavanjima Akademije za roditelje i NLP treninzima u My NLP

Marijana Milošević Simić

Diplomirani muzički pedagog, autor prve muzičke radionice za bebe Bim Bam , autor brojnih seminara namenjenih nastavnom osoblju, autor  više radionica namenjenih ličnom razvoju odraslih i roditelja u okviru HR Centra i MYNLP, član Upravnog odbora Belgrade Chopin Fest-a

Još sličnih tekstova pročitajte OVDE