Zlostavljanje i zanemarivanje deteta

Nasilje nije privatna stvar porodice!
Šta prvo pomislte kada čujete za fizičko zlostavljanje?

Imate li prijatelja/poznanika kojeg neko iz porodice ili okoline često tuče ili on tuče svoje dete?

Zlostavljanje i zanemarivanje

Fizičko zlostavljanje i kažnjavanje odnosi se na fizičko povređivanje deteta. Uključuje namerne, (učestale) česte i agresivne postupke od strane roditelja i ostalih odraslih osoba prema detetu, kao na primer: udaranje, šamaranje, bacanje na pod ili niz stepenice, vezivanje uz radijator ili ormar, uskraćivanje hrane, zatvaranje u podrum ili tavan, pokušaje utapanja ili davljenja deteta.

Fizičko kažnjavanje nije naročito efektno kao kazna. U detetu može uzrokovati snažne osećaje ljutnje i besa, potsticati dete na osvetu i vraćanje “istom merom”. Osim toga šalje detetu poruku da su takvi postupci prihvatljivi kao način rešavanja sukoba i nesporazuma sa drugima.

Roditelji ponekad koriste fizičku kaznu kao “vaspitnu meru” ili način disciplinovanja za neprimerena ponašanja dece. Oni to često čine ne kako bi povredili dete već jednostavno radi toga što ne znaju drugačije ili su možda i njih njihovi roditelji odgajali na takav način. Kao opravdanje za takve postupke često se koriste izgovorom “Batina je iz raja izašla” ili “I mene su tako vaspitavali pa sam ispao dobar.”
Takav način fizičkog kažnjavanja nije prihvatljiv i nije u redu. Postoji velika razlika između fizičkog zlostavljanja i kažnjavanja i disciplinovanja deteta.

Na primer u slučajevima kada dete uradi nešto “nepoželjno” (uzme tuđu igračku, prolije sok ili dobije lošu ocenu) roditelji ga udare po guzi, ošamare, udare šibom ili kaišem.

U REDU JE da roditelji objasne detetu šta je uradilo pogrešno i jasno mu daju do znanja (uvođenjem nekih pravila i granica) gde i u čemu je dete napravilo pogrešku.
NIJE U REDU da roditelji udare dete i na taj način ga “nauče pameti” kako bi detetu dali do znanja da nešto ne sme da radi i da je u nečemu pogrešilo.

Fizičko zlostavljanje i kažnjavanje negativno utiče na detetov psihički (emocionalni) i fizički razvoj i može uzrokovati različite posledice.

Emocionalno zlostavljanje
Emocionalno zlostavljanje se odnosi na one slučajeve u kojima roditelji i ostale odrasle osobe propuštaju ili ne iskazuju ljubav i pažnju svojoj deci. Ono se iskazuje kroz pretnje, izrugivanja, viku, ponižavanje od strane odraslih kao i kroz neprihvatanje detetovih potreba za ljubavlju i brigom važnom za detetov normalan psihički razvoj. Prepoznaje se u izjavama kao što su “Ućuti!”, “Nikad ništa od tebe!”, “Glupane, uvek sve pokvariš!”, “Bolje bi bilo da se nikad nisi rodio/la!”, “Odlazi iz sobe, neću da te vidim!”
Emocionalno zlostavljanje pogađa decu vrlo duboko. Deci je potrebna ljubav, ohrabrivanje i pohvala od roditelja kako bi se osećala sretno i izrasla u sigurne i samopouzdane osobe. Roditelji su osobe koje bi trebalo da  imaju najbliskiji odnos sa detetom, iskazuju mu ljubav i pažnju, ali isto tako imaju i najveću moć da ga povrede.

Kada dete u školi dobije lošu ocenu.

U REDU JE da roditelj osigura prostor i dodatnu pomoć za učenje kako bi dete ocenu popravilo. Takođe je u redu da zabraniti igranje igrica na komjuteru dok se ocena ne popravi.
NIJE U REDU da roditelj viče na dete i omalovažava ga nazivajući ga pogrdnim imenima („Idiote!“,„Majmune!“). Da zabrani detetu izlazak iz sobe ili uskrati razgovor sa ukućanima i prijateljima.
Deca imaju pravo da budu voljena i nisu kriva za postupke svojih roditelja.

Seksualno zlostavljanje…>>