1000 pitanja

Dešava se ponekad da naše dete pretera sa pitanjima koje nam postavlja svakog dana. Među njima bude i pitanja na koje smo već milion puta odgovorili. Ovo se dešava zato što naše dete raste brzo, razvija svoju moć rezonovanja i odgovore koje smo mu dali čine mu se nepotpuni. Odgovor koji ste mu juče dali nije mu više dovoljan,  potrebno mu je dodatno obrazloženje, više detalja, više informacija, potrebno mu je možda sve!

Verovali ili ne, od ovih prvih nama možda dosadnih pitanja koje nam dete kroz vreme neprestano postavlja zavise mnoge stvari u našoj i njegovoj budućnosti, a jedna od njih je i detetov odnos prema školi.

Ako je za nas roditelje važno da naše dete ima dobar odnos prema školi, zamislimo bar jedanput dnevno da smo u njegovoj koži. Čita, čita, čita i kada dođe trenutak da se presliša ne seća se baš ničega. Svima se ovo u životu dešavalo. “Kakav užas!” Dete se oseti nesposobnim da se samo suoči sa ostatkom školskog gradiva. Život naše dece je sastavljen od 1000 sličnih frustracija. Dovoljno je samo da ih vidimo koliko se samo naljute kada ne uspeju da urade neku stvar, ili kada je ne urade dovoljno dobro.

Oni imaju potrebu za konstantnom podrškom, već samo mamin glas koji mu kaže: “Ne brini se, normalno je, videčeš da ćeš već sutra uspeti, sigurno!” daće mu volju da se u svakom slučaju oseti sigurno. Znamo svi da roditelji nemaju mnogo vremena da podržavaju decu u nečemu što su već odavno trebali sami i uspešno da obavljaju, ali polako roditelji, videćete da ćete već sutra uspeti, sigurno! To što naša deca ne rade samostalno većinu stvari je samo zato što im nismo dali dovoljno vremena.

Posledice brzih i nepromišljenih odgovora na dečija pitanja.
Deca obično generalizuju naše odgovore i ne poseduju još uvek sposobnost da razluče šta znači “SADA” a šta “ZAUVEK”. Tako da kad na dečije pitanje odgovorite sa: “Prestani da postavljaš pitanja!” za dete to ne znači: “Prestani u ovom trenutku da mi postavljaš pitanja!”, za njega to znači:
“Prestani zauvek da mi postavljaš pitanja!”.
Već vam je jasno da je dovoljan samo jedan ovakav ili sličan naš odgovor na neko od dečijih pitanja i sa njim smo zaokružili detetovu radoznalost. Kroz čitavo njegovo školovanje ćemo se pitati, kako to da je nezainteresovan, loš u školi, šta da radimo da se to promeni, i zamislite ili oslušnite kroz šta ćete sve prolaziti.

U igri pitanja i odgovora deca najbolje uče.
Najbolji način da dete informacije skladišti u memoriju za dugo pamćenje. Neposredno uče i važnost dijaloga, važnost negativnih odgovora i što je najvažnije uče da bez straha, sutra kada krenu u školu, na isti način pitanja postavljaju prijateljima a posebno nastavnicima.

Ako ste roditelj koji u ovoj priči prepoznaje sebe i suočava se sa problemima u školi i kući, nije sve izgubljeno, evo šta treba raditi…>>