Abortus

Izazvani abortus se od prastarih vremena koristi kao primitivna metoda kontrole rađanja.

Nasilni ili izazvani pobačaj
Izazvani abortus se od prastarih vremena koristi kao primitivna metoda kontrole rađanja. Sa stvaranjem velikih monoteističkih religija, odnosno nacionalnih država, kojima su u nerođenoj deci videle potencijalne ljudske resurse, na abortus se s vremenom počelo negativno gledati.

Taj se stav manifestovao u mnogim zakonodavstvima koji su zabranili abortus.
Tek 1970-ih, pod uticajem feminizma, abortus se počeo legalizovati pod određenim uslovima. To je s vremenom izazvalo oštru debatu između zagovornika (Pro Choice) i protivnika (Pro Life) prava na abortus, pri čemu protivnici smatraju da je embrion, odnosno fetus, ljudsko biće koje ima pravo na život.

Abortus

Irska i Malta imaju najrigoroznije zakone o zabrani abortusa – namerni prekid trudnoće zabranjen je čak i u slučaju silovanja, a dozvoljen je jedino u slučaju kada je ugrožen život žene.
U Španiji je, primera radi, abortus zvanično zabranjen i on se dozvoljava samo u određenim situacijama, ali se bez problema obavlja u privatnim klinikama. U Poljskoj, Španiji, Portugalu i na Kipru abortus može jedino da se primeni u slučaju silovanja i ozbiljnih zdravstvenih razloga – ako je u opasnosti život majke ili ploda.

U većini zemalja Evropske unije abortus se može obaviti do 12 nedelje trudnoće, osim u Švedskoj, u kojoj je namerni prekid trudnoće moguće obaviti do 18 nedelje trudnoće. Abortus je zakonski dozvoljen do 12 nedelje trudnoće u Nemačkoj, Austriji, Belgiji, Bugarskoj, Danskoj, Estoniji, Francuskoj, Grčkoj, Mađarskoj, Letoniji, Litvaniji, Češkoj, Rumuniji, Slovačkoj, Sloveniji i Švedskoj.

Švedska ima najliberalniji zakon o abortusu – prekid trudnoće bezuslovno je dozvoljen do 12 nedelje, ako je trudnoća odmakla do 18 nedelje neophodan je razgovor sa specijalistima, a abortus je moguće obaviti i u 22 nedelji trudnoće uz posebnu saglasnost stručnjaka. Maloletnicama nije potrebna pismena saglasnost roditelja, a abortus plaća socijalno osiguranje.

U Nemačkoj je abortus legalizovan 1995. godine i to do 12 nedelje trudnoće, ali je potrebna saglasnost stručnjaka iz specijalizovanih savetovališta. U praksi je veoma teško dobiti tu potvrdu.
U Belgiji je situacija liberalnija, a većina abortusa se bez problema obavlja u specijalnim klinikama.
U Francuskoj je prekid trudnoće zvanično dozvoljen 1975. godine, a zakon dozvoljava abortus do navršene desete, odnosno do dvanaeste nedelje trudnoće, ako konzilijum ginekologa donese takvu odluku.
U Holandiji je prekid trudnoće dozvoljen i do 22 nedelje trudnoće u nekim slučajevima, zbog čega mnoge žene odlaze u Holandiju, kada u zemlji u kojoj žive istekne zakonski rok za prekid trudnoće.
U Velikoj Britaniji dozvoljen je prekid trudnoće čak i do 24 nedelje, ukoliko je ugroženo zdravlje majke ili fetusa. U tom slučaju je potrebna saglasnost dva lekara.