Adolescencija

Adolescentna pobuna

Kao što je generacijama poznato, adolescentni period je težak period i za roditelje i za adolescenta. To je najčešće period uzajamnog nerazumevanja i frustracija. Roditelji često osećaju da se dete koje su nesebično voleli, i koje još uvek vole, ponaša ravnodušno, hladno, ironično i neprijateljski. Roditeljske vrednosti se ismevaju. Najčešće je adolescent taj koji započinje promenu u odnosu roditelj – dete, mada je obično zbunjen isto toliko koliko i roditelji.

Iako dete više nije dete, u nekim pogledima je detinjastije nego što je ikad bilo. Kao zavisan član porodice, on zahteva zaštitu i povlastice, istovremeno se suprotstavljajući nadzoru.

Mladi adolescent, nezavisno od svojih motivacija, svesno se trudi da pobegne od svojih roditelja, koje doživljava kao da ga odbacuju. Atmosfera u kući može postati veoma nabijena emocionalnom tenzijom.

Roditeljima se često adolescentna pobuna čini besmislenim izrazom detetove nezahvalnosti. Adolescentu koji ne razume svoje nesvesne motive, baš kao i njegovi roditelji, vlastito ponašanje deluje opravdano, mada povremeno žali zbog njega. On ga obično opravdava spoljašnjim okolnostima, paralelnim ponašanjem drugih adolescenata i svesnom potrebom za većom samostalnošću i zrelošću.

Mnogo godina nakon odvajanja, pošto je adolescent uspostavio nove odnose van kuće, moguće je da dođe do poptunog izmirenja sa roditeljima i da mu više nije zabranjeno da ih voli. Međutim, u trenutku emocionalnog razdvajanja, bol i tuga su prisutne na obe strane.

Roditeljima se adolescentna pobuna čini kao bezdušno napuštanje, izdaja njihovog poverenja i ljubavi. Adolescentu ovaj period izgleda kao serija beznadežnih nesporazuma uravo sa osobama koje je bez rezerve voleo i kojima je verovao.

Hvala sajtu: www.nusicbg.org