Bogojavljenje

Bogojavljenje je jedan od najvećih hrišćanskih praznika, koji predstavlja objavljivanje Bogočoveka i uvođenje Hrista u mesijansku misiju.

Toga dana se, prema Bibliji, posle krštenja Isusa Hrista u reci Jordan, koje je obavio Jovan Krstitelj, Sveti Duh u vidu goluba spustio na rame Isusovo i začuo se glas Boga Oca s neba. Tako se Bog javio u tri ličnosti: Oca, Sina i Svetog Duha.

Bogojavljenje se obeležava 19. januara i to je fiksni praznik, odnosno ne menja se iz godine u godinu.

Toga dana se završavaju takozvani nekršteni dani, kada se ne vrši obred krštenja, jer ni Isus Hristos nije bio kršten. Na Krstovdan, uoči Bogojavljenja, kao i na sam praznik, posle liturgije, vrši se veliko osvećenje vode u hramu, ili u porti hrama. Ta voda se uzima i nosi kući. Čuva se kao čudotvorna sveta dragocenost.

Veruje se da ako se tom vodom poškropi kuća radi osvećenja, to će je zaštiti od demona i ostalih nečistih sila. Pije se tokom cele godine radi isceljenja i zaštite od svih bolesti, očišćenja od zlih strasti i radi oproštaja grehova, očišćenja duše i tela.

Vernici se, na Bogojavljenje, pozdravljaju rečima “Hristos se javi” a otpozdravljaju sa “Vaistinu se javi”. Od Božića do Bogojavljenja se ne posti, ali se dan uoči Bogojavljenja, na Krstovdan, posti ma koji dan bio.

U vezi sa Bogojavljanjem kod srpskog naroda razvili su se brojna verovanja i običaji…>>