Krstovdan

Krstovdan se proslavlja 14. septembra po starom, odnosno 27. septembra po novom kalendaru.

Na zimski Krstovdan, koji je uoči Bogojavljenja 18. januara, po predanju, ukrštaju se vetrovi. U crkvi se tog dana krst stavlja u vodu i ako se voda smrzne očekuje se dolazak rodne godine, a ako se voda ne smrzne, veruje se da će sledeća godina biti “oskudna i bolešljiva”.

Ovoga dana praznuju se dva događanja u vezi sa časnim Krstom Hristovim: pronalazak Krsta na Golgoti, i povratak njegov iz Persije u Jerusalim.

Krstovdan se proslavlja 14. septembra po starom, odnosno 27. septembra po novom kalendaru.

Praznik je posvećen pronalaženju Hristovog Krsta na mestu Njegovog raspeća. Istorija kaže da je među prvim poduhvatima kojih se sveti car Konstantin Veliki poduhvatio pošto je preuzeo vlast nad celim Rimskim carstvom, bilo je obnavljanje hrišćanskih svetinja u Svetoj zemlji. Jedna od najvećih želja svetog cara Konstantina i njegove majke, svete carice Jelene, bila je da pronađu Časni krst na kojem je 3 veka ranije bio raspet Isus Hrist.

Teške muke carica Jelena uspela je da od nekog starca dozna mesto gde se nalazi Časni krst – bilo je to mesto na kojem je potom bio izgrađen Venerin hram. Carica je naredila da se to idolsko svetilište sruši i da se na tom mestu kopa. Posle izvesnog vremena kopači osetiše divan miris iz zemlje, a nedugo zatim otkopaše i tri krsta, tablicu na kojoj je pisalo “Isus Nazarećanin, car Judejski” i klinove kojima je bio prikovan za Krst. Ne mogavši da razaznaju na kojem je tačno krstu bio raspet Hrist, dosete se da na mrtvaca čija je pogrebna povorka prolazila u blizini polože sva tri krsta. Kada je Časni krst dotakao telo mrtvaca, on je vaskrsao. Potom ga metnuše na jednu bolesnu ženu, i ona ozdravi.

Na vest da je Časni Hristov krst pronađen…>>