Bora Stanković

Bora Stanković

I hronološki i po čuvenju, prva biografska činjenica Borisava Stankovića svakako je Vranje, mesto njegovog rođenja, ali i zavičaj njegove književnosti. Svi nadahnjujući doživljaji, svi uzbudljivi mirisi, sve boje i svetlosti Stankovićeve proze nose pečat varoši ispod Pčinje. Nema premca njegovo plodotvorno ropstvo uspomenama na ubogo detinjstvo provedeno u visoko zazidanim avlijama starog Vranja, u krilu baba-Zlate koja je u prste i u duši znala sudbine Vranjanaca. Pripovedala ih je svom unuku pod vinovom lozom, pod tremom kuće zidane u orijentalnom stilu. Tu, pod vrelim južnjačkim nebom, dnevna plavet i noćno srebro prvi put su u detinjim očima osvetlili životne drame Mitka, Sofke, gazda Mladena… Prisno vezan za sveto mesto detinjstva, hteo je da ga do groba zadrži kao jedino izvorište tema, motiva i likova.

Poznata je činjenica da je Borisav Stanković vrlo rano ostao bez roditelja (oca je izgubio u petoj, a majku u sedmoj). Gubitak veliki sam po sebi, a još veći s’ obzirom na vreme u koje pada – u doba detinjstva. Zakinut je u ljubavi kad mu je bila nasušna. Prisiljen je da za koru hleba niže vence čorbadžijskog luka dok se komšijska deca igraju žmurke. Osuđen je kao i svako siroče, da brzo sazri, da se u siromaštvu sklanja pred svima, pa i da uzmakne pred voljenom devojkom “ranjav i željan”. Primoran je da piše molbe i pisma urednicima i knjižarima ne bi li iskamčio koji groš zarađen u spisateljskim mukama. Priviknut od ranih dana da ćuti i kad ga vređaju i ponižavaju, da se kaje i kad nije kriv, Borisav Stanković traži sklonište u sebi, u samoći. Suviše bolno je doživeo neuzvraćene ljubavi da bi prestao da podozreva sudbinu oličenu u smrti i nemaštini od koje čak i ljubav beži. Pokazalo se da je preko visoko ograđenih vranjskih avlija video dalje nego sa Monmartra, da je tematski podređen zavičaju i zagnjurujući se u duše svojih zemljaka, umetnički otkrivao čitav svet, pronicao tajne svih, njemu dalekih i nepoznatih ljudi. Sav usredsređen na mali prostor jedne balkanske palanke, Borisav Stanković je, u stvari , pogledom stremio u dubinu, u njoj tražeci zrno istine o čoveku. Svojom umetnošću osnažio je staru misao da je sve u svemu samo kad se ide do kraja. Prema tome ma koliko bila regionalno obojena, njegova umetnost je opšteljudska.

Vreme rođenja…>>