Božić i božićni običaji

Božić i božićni običaji kod pravoslavnih i katolika.

Božić i božićni običaji

U hrišćanskoj religiji Božić ima veliki značaj. Rođenje Isusa Hristosa predstavlja najradosniji događaj u hrišćanstvu, jer njime počinje spasenje čitavog ljudskog roda, koje će svoju punoću dobiti u Vaskrsenju Gospodnjem. Svetlost Božića obasjava sve domove i donosi ljubav i smirenje među ljude. Ta simbolika sadržana je u božićnom pozdavu – Mir božji! Hristos se rodi!

Marija, majka Isusova bila je devojka iz plemena Davidova, odabrana od Tvorca da rodi maloga Boga i tako mu da ljudsku dimenziju. Njen zaštitnik i muž po zakonu, Josif, bio je upućen u tajnu Hristovog začeća. Marija i Josif su iz Nazareta, gde su živeli, krenuli u Vitlejem zbog popisa koji je naredio car Irod.

Bogomladenac se rodio u Vitlejemu, i to u pećini, jer zbog velike gužve zbog popisa nije bilo mesta ni u jednoj krčmi. Gospod se rodio baš tamo da pokaže da je ceo svet jedna tamna pećina, koju samo On jedini može da osvetli. Pastirske jasle obasjale su se božanskim sjajem. Obližnji pastiri pohrlili su da se poklone tom svetom rođenju. Tako se Gospod rodio u Vitlejemu, a Vitlejem znači – dom hleba, i pokazao da je On jedini hleb života, dostojan pravih ljudi.

Uskoro u pećinu dolaze tri mudraca, Valtazar, Melkior i Gašpar. Njih trojica predstavljaju predstavnike tri ljudske rase, potomke Nojevih sinova. Tako se može reći da se kroz njih ceo rod ljudski poklonio ovaploćenom Gospodu i Bogu. Vođeni zvezdom, došli su na poklonjenje Mesiji i doneli mu darove : tamjan – dar dostojan Boga, zlato – dar dostojan kralja i smirnu – dar dostojan čoveka.

Posle nekog vremena Anđeo javi Djevi Mariji da moraju krenuti na put da bi izbegli opasnost koja je pretila od cara Iroda. Naime, kad je saznao za rođenje budućeg Mesije, car Irod je poslao konjicu smrti da ubiju svu mušku decu do dve godine, jer se bojao da će mu Bogomladenac uzeti slavu, moć i bogatstvo. Marija i Josif požuriše i vratiše se u Nazaret.