Božićni post

Božićni post – Post pred praznikom roždestva Hristovog

Poslednji višednevni post Pravoslavne Crkve biva pred praznikom Roždestva Hristovog, od 15/28. novembra do 25. decembra/7. januara.

U crkvenom ustavu se naziva, kao i Veliki post – Četrdesetnicom, pošto traje četrdeset dana. Naziva se još i Filipovim, po danu sv. ap. Filipa koji se praznuje 14. novembra, a posle koga nastupa post. Božićni post jeste zimski i služi nam da njime osvetimo završni period godine tajanstvenim obnavljanjem duhovnog jedinstva sa Bogom i pripremimo se za Roždestvo Hristovo.

Ustanova Božićnog posta, slično ostalim višednevnim postovima, datira još iz drevnih hrišćanskih vremena. Već od IV veka nalazimo jasna ukazanja na Božićni post. U tom veku o njemu govore sv. Amvrosije Milanski, Filastrije, i blaženi Avgustin. U V veku, svedočeći o Božićnom postu kao već drevnom u to vreme, Lav Veliki kaže:

Po rečima Lava Velikog, Božićni post jeste naša žrtva Bogu za sabrane plodove. “Kako je Gospod nas obskrbio plodovima zemlje, kaže Svetitelj, tako smo i mi dužni, tokom ovog posta, da snishodimo ubogima”. Po rečima svetog Simeona Solunskog, “post božićne Četrdesetnice izobražava Mojsijev post, jer je ovaj, posteći četrdeset dana i četrdeset noći, na kamenim pločama primio napisane Božije reči. A mi, posteći četrdeset dana, sozercavamo i primamo živu Reč od Djeve, zapisanu ne na kamenu, već ovaploćenu i rođenu, i prisajedinjujemo se njegovom božanskom telu”.

U prvim vekovima…>>