Celijakija je najčešća hronična gastroenterološka autoimuna bolest koju karakteriše nepodnošljivost organizma na gluten belančevinu pšenice, ječma, raži i zoba.
Nekada se smatralo da je celijakija, dečija bolest koja se prerasta u pubertetu. Utvrđeno je da se ona ispoljava, ne samo kod dece, nego i kod odraslih.
U većini slučajeva ona dugo može ostati prikrivena (nemanifestna) i da se ispolji tek u dobi odraslog ili u poznim godinama. Klinički prepoznatljive (manifestne) forme bolesti u prvim godinama života karakteriše hronični proliv, gubitak apetita, apatija, anemija, stagnacija i pad telesne težine i gubitak mišićne i koštane mase, a kasnije zaostajanje u rastu i sazrevanju, anemija i druge promene.
Gluten je prisutan u gotovo svim industrijskim proizvodima, pa i tamo gde ga ne očekujemo: u lekovima, pastama za zube, kozmetičkim proizvodima, začinima, pićima, kafi, čokoladi, bombonama…
Kod osoba koje imaju nedijagnostikovan poremećaj ili je on dijagnostikovan a ne poštuju dijetu bez glutena mogu, ranije ili kasnije, dobiti ozbiljne komplikacije kao što su: nizak rast, malokrvnost, oštećenje trajnih zuba, promene u strukturi ličnosti, sterilitet, mišićna slabost, osteoporoza, karcinom creva, limfom tankog creva…
Naslednost bolesti nije u potpunosti razjašnjena, postoji definitivna genetska predispozicija i činjenice koje ukazuju na familijarnu tendenciju, ka celijačnoj bolesti (drugi članovi porodice mogu imati celijakiju).
Bolest se javlja podjednako kod oba pola…>>