Celijakija

Bolest se često manifestuje od druge godine života, odmah nakon uvođenja glutena u ishranu.
Kod nekih osoba se može javiti kasnije, tokom života u vrlo starom dobu.

Ponekad bolest prate nespecifični simptomi pa je veoma teško dijagnostikovati je.

Pretpostavlja se da u Srbiji ima od 35.000 do 70.000 obolelih od celijakije.

Veruje se da više od milon Evropljana boluje od celijakije ili glutenske enteropatije. Na jednog dijagnostikovanog obolelog najmanje je sedam neprepoznatih. Znanje o celijakiji i održavanju zdravlja kod te bolesti je na izrazito niskom nivou.

Jedini simptom bolesti kod bolesnika s netipičnim oblicima celijakije može biti malokrvnost zbog nedostatka gvožđa koja uporno traje uprkos dugotrajnom lečenju. Nizak rast veće dece ili adolescenata takođe može biti jedini simptom bolesti. Ako se bolest na vreme dijagnostikuje i počne bezglutenska dijeta, normalizuje se i lučenje hormona rasta.

Kožna celijakija ili herpetiformni dermatitis oblik je bolesti koga karakteriše pojava sitnijih mehurića na koži kolena, laktova i bedara bolesnika. Celijakija se može manifestovati i slikom psorijaze, gubitka kose dela vlasišta ili čak celog vlasišta.

Celijakija se može manifestovati slabijom plodnošću obolele osobe, znakovima srčane bolesti kao što su upala srčane ovojnice – perikarditis i proširenje srca sa znakovima popuštanja njegove funkcije. Postoje i neke endokrinološke bolesti koje mogu biti posledica nepodnošljivosti glutena, kao što je smanjena ili pojačana aktivnost štitne žlezde.

Poremećaj u razvoju zubne gleđi nalazi se u 30% nelečenih bolesnika. Bolesnici koji pate od celijakije mogu oboleti od šećerne bolesti, autoimune upale štitnjače, autoimune upale jetre, autoimune upale sluznice želuca, oštećenja nadbubrežne žlezde…

Neurološki poremećaji bolesnika koji pate od celijakije su pojava epilepsije, cerebelarne ataksije, polineuropatije i teške miastenije. Bezglutenska dijeta i ovde može imati presudnu ulogu u nestanku simptoma bolesti.

Hrana kao lek

Udruženje srbije za Celijakiju