Čemu služe prenatalni testovi i kada se rade?

Čemu služe prenatalni testovi i kada se rade?

Sa ciljem da se u što ranijoj fazi trudnoće otkriju sve potencijalne anomalije ploda, sve veći broj trudnica se odlučuje na prenatalne testove – po preporuci lekara ili samoinicijativno. Ali kada ih je zaista potrebno raditi i čemu oni služe?

Prenatalne testove bi trebalo raditi u sledećim slučajevima:

1. Trudnoća posle 35. godine života
2. Ukoliko je bilo spontanih pobačaja
3. Ukoliko je dolazilo do gubitka samo određenog pola u trudnoći
4. Ukoliko je ranije dolazilo do rađanja deteta sa hromozomopatijom
5. Ukoliko trudnica ima dijabetes pa je u prva tri meseca uočena patološka vrednost glikoliziranog hemoglobina HbA1c koji može biti uzrok pojave hromozomopatije
6. Ukoliko su rađene operacije na materici, kao što su otklanjanje septuma, mioma, perforacija
7. Ukoliko je trudnoća nastala asistiranom reprodukcijom (mikrofertilizacija – ICSI)
8. Pozitivni nalazi skrining testova
9. Sa ciljem ranog određivanja pola ploda

Vrste prenatalnih testova

Dabl (double) test – radi se između 11. i 14. nedelje trudnoće, kada je na plodu udaljenost teme – trtica od 45-85 mm. Ovaj test se sastoji od ultrazvučnog pregleda ploda i analize krvi majke. Test iz krvi, koja bi trebalo da se vadi istog dana kada je i ultrazvučni pregled (ili najkasnije sa 48 sati kašnjenja) obuhvata analizu biohemijskih markera – hormone PAPP i beta-HCG. Ultrazvučni deo pregleda se sastoji od merenja nuhalnog nabora (nuhalna translucenca-NT) i sagledavanje nosne kosti.

*Nuhalni nabor je mesto gde se sakuplja tečnost između kože i potkože u predelu vrata ploda, a nuhalni nabor veći od 3 mm povezuje se sa Daunovim sindromom i drugim hromozomskim aberacijama ili srčanim anomalijama ploda. Do konačnih rezultata dolazi se obradom individualnih parametara – godine života i težina trudnice, jedno/višeplodnost, spontana ili vantelesnom oplodnom nastala trudnoća, pušenje.

Tripl test – radi se ukoliko trudnica preskoči period za rad dabl testa, u periodu između 15. i 22. medelje trudnoće (idealno u 16. nedelji). Može se uraditi kombinovani skrining drugog trimestra trudnoće, a test se sastoji od ultrazvučnog pregleda i određivanja markera iz krvi trudnice (HCG, AFP i estriol). Cilj je procena eventualnog rizika za Daunov sindrom i predviđanje rizika od defekta neuralne tube (NTD), kao što su spina bifida, hidrocefalus i anancefalija.

Kvadripl test – radi se u periodu između 15. i 22. nedelje trudnoće, idealno tokom 18. nedelje. Predstavlja najsuperiorniji test u oblasti prenatalnog skrininga, a sastoji se iz analize četiri biohemijska markera AFP, HCG, estriol i inhibin A. Rezultati testa se dobijaju kombinovanjem vrednosti biohemijskih markera sa godinama života trudnice, etničkim poreklom, telesnom težinom, dijabetesom, na osnovu čega softver preračunava stepen rizika na Daunov, Edvardsov, Smit-Lemil Optirov sindrom, oštećenja neuralne tube ploda i preeklampsiju.

Svaki od prenatalnih testova predstavlja upozorenje na rizik, a ne dijagnozu.